Ореол
Говорио нам је отац Клеопа о тајанственом чуду које се збило у цркви манастира Сихастрије: У зиму 1971. године бејах чредни у Светом олтару. Дошао сам у цркву у четири сата ујутру и творио сам на коленима молитве пред Свето Причешће, пред Светом Трпезом. Недуго затим уђе да се моли нека жена, која беше дошла те вечери у манастир. Нисам је познавао. Мољаше се тихо пред свим иконама и стално је чинила метаније. Није знала да има још неког у цркви, јер беше мрак, будући зимско доба. Видећи да се моли тако постојано, погледао сам кроз свете двери да видим ко се моли са толико вере. Жена клечаше насред цркве с рукама подигнутим нагоре и из свег срца казиваше ове речи: „Господе, не остави ме! Господе, не остави ме!“ Тада сам око њене главе видео светлост отворено-жуте боје и запањио сам се. Затим је жена пала лицем к земљи и молила се без гласа. Зрак светлости изнад ње постајаше све већи и уздигао се над њеном главом. Након мало времена светлост је тихо згаснула, а жена се подигла и изашла из цркве. Жена беше са села. Ето, дакле, ко има дар молитве! Ето, мирјани превазилазе нас монахе! Ја сам обављао проскомидију и од великог узбуђења почео сам да плачем с копљем у руци. Само Бог зна колико изабраника има Он на овом свету!
Говорио нам је отац Клеопа о тајанственом чуду које се збило у цркви манастира Сихастрије:
У зиму 1971. године бејах чредни у Светом олтару. Дошао сам у цркву у четири сата ујутру и творио сам на коленима молитве пред Свето Причешће, пред Светом Трпезом.
Недуго затим уђе да се моли нека жена, која беше дошла те вечери у манастир. Нисам је познавао. Мољаше се тихо пред свим иконама и стално је чинила метаније.
Није знала да има још неког у цркви, јер беше мрак, будући зимско доба. Видећи да се моли тако постојано, погледао сам кроз свете двери да видим ко се моли са толико вере.
Жена клечаше насред цркве с рукама подигнутим нагоре и из свег срца казиваше ове речи: „Господе, не остави ме! Господе, не остави ме!“
Тада сам око њене главе видео светлост отворено-жуте боје и запањио сам се. Затим је жена пала лицем к земљи и молила се без гласа. Зрак светлости изнад ње постајаше све већи и уздигао се над њеном главом. Након мало времена светлост је тихо згаснула, а жена се подигла и изашла из цркве. Жена беше са села.
Ето, дакле, ко има дар молитве! Ето, мирјани превазилазе нас монахе! Ја сам обављао проскомидију и од великог узбуђења почео сам да плачем с копљем у руци.
Само Бог зна колико изабраника има Он на овом свету!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
