Ореол

Говорио нам је отац Клеопа о тајанственом чуду које се збило у цркви манастира Сихастрије: У зиму 1971. године бејах чредни у Светом олтару. Дошао сам у цркву у четири сата ујутру и творио сам на коленима молитве пред Свето Причешће, пред Светом Трпезом. Недуго затим уђе да се моли нека жена, која беше дошла те вечери у манастир. Нисам је познавао. Мољаше се тихо пред свим иконама и стално је чинила метаније. Није знала да има још неког у цркви, јер беше мрак, будући зимско доба. Видећи да се моли тако постојано, погледао сам кроз свете двери да видим ко се моли са толико вере. Жена клечаше насред цркве с рукама подигнутим нагоре и из свег срца казиваше ове речи: „Господе, не остави ме! Господе, не остави ме!“ Тада сам око њене главе видео светлост отворено-жуте боје и запањио сам се. Затим је жена пала лицем к земљи и молила се без гласа. Зрак светлости изнад ње постајаше све већи и уздигао се над њеном главом. Након мало времена светлост је тихо згаснула, а жена се подигла и изашла из цркве. Жена беше са села. Ето, дакле, ко има дар молитве! Ето, мирјани превазилазе нас монахе! Ја сам обављао проскомидију и од великог узбуђења почео сам да плачем с копљем у руци. Само Бог зна колико изабраника има Он на овом свету!