Слобода у љубави
Слобода је највећи дар Божији по коме се разумно словесно биће, човек, разликује од животиња, неразумних бића. Човек је икона Божија, што значи да је као и Бог једино слободно, разумно, емотивно и креативно биће, створено по лику и подобију свог Творца, Бога, који је превасходно заједница три личности: Оца, Сина и Светога Духа. Човек је биће заједнице, биће које се остварује у заједници и стиче свој личносни идентитет по коме и јесте као сам Бог. Слобода, дакле, није само пука реч него онтолошко својство човека, јер је Бог на првом месту слободно биће које се слободно остварује у заједници, у љубави. Дакле, слобода је „особина”, датост, која нама омогућава да будемо као Света Тројица, као Бог, јер без слободе нема љубави и обрнуто, нема односа, нема учествовања и остваривања и нема иконичности по Богу. Бог је пре свега слободно биће; све три личности у Богу су апсолутно слободне и живе у савршеној љубави слободе и креативности и слободно стварају, односно Бог слободно ствара човека и свет из чисте љубави. Слобода као датост и нужност иконичности је била и извор пада првог човека, односно злоупотреба те слободе, погрешно схватање слободе. Први човек је пао због погрешног разумевања, односно неразумевања, појма слободе. И дан данас многи људи сматрају да су Божије заповести, Христове заповести, ограничавајуће по човека и да моралне заповести заправо ограничавају биће и личност човекову стављајући је у стеге. Погрешно поимање слободе, понекад потпомогнуто и неразумевањем самих оних који су призвани да науче људе жељне знања љубави о слободи, била је покретачка снага разних философских праваца у историји и разних „слободарских
Слобода је највећи дар Божији по коме се разумно словесно биће, човек, разликује од животиња, неразумних бића. Човек је икона Божија, што значи да је као и Бог једино слободно, разумно, емотивно и креативно биће, створено по лику и подобију свог Творца, Бога, који је превасходно заједница три личности: Оца, Сина и Светога Духа. Човек је биће заједнице, биће које се остварује у заједници и стиче свој личносни идентитет по коме и јесте као сам Бог. Слобода, дакле, није само пука реч него онтолошко својство човека, јер је Бог на првом месту слободно биће које се слободно остварује у заједници, у љубави. Дакле, слобода је „особина”, датост, која нама омогућава да будемо као Света Тројица, као Бог, јер без слободе нема љубави и обрнуто, нема односа, нема учествовања и остваривања и нема иконичности по Богу. Бог је пре свега слободно биће; све три личности у Богу су апсолутно слободне и живе у савршеној љубави слободе и креативности и слободно стварају, односно Бог слободно ствара човека и свет из чисте љубави. Слобода као датост и нужност иконичности је била и извор пада првог човека, односно злоупотреба те слободе, погрешно схватање слободе. Први човек је пао због погрешног разумевања, односно неразумевања, појма слободе. И дан данас многи људи сматрају да су Божије заповести, Христове заповести, ограничавајуће по човека и да моралне заповести заправо ограничавају биће и личност човекову стављајући је у стеге. Погрешно поимање слободе, понекад потпомогнуто и неразумевањем самих оних који су призвани да науче људе жељне знања љубави о слободи, била је покретачка снага разних философских праваца у историји и разних „слободарских
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
