Уздај се у Бога
Осигурај се код Бога, чедо моје. Или знате само појас за ауто? Осигурање Божије ти није познато? Осени се крсним знаком и, пре него што било шта урадиш, кажи: „Христе и Пресвета Богородице, помозите ми.“ Постоји ли боље осигурање од уздања у Бога? Када се човек узда у Бога непрестано добија најбоље гориво и његово духовно возило никада не стаје, непрестано вози даље. Буди пажљив колико год можеш, моли се и уздај се у Бога, а Он ће ти помоћи у свакој прилици. Поједностави свој живот потпуним уздањем у Бога, и ослободићеш се тескобе и несигурности. Осени се крсним знаком, добро чедо моје, и учинићеш оно што ти кажу. А ако још кажеш: „Уз благослове Светих Отаца наших“, толико светитеља има, а ни један ти неће одбити помоћ. Не смеш никада да губиш уздање у Бога. Немој да се утежеш у своју уску људску логику, мучиш самог себе и спречаваш помоћ Божију. Када себе и свој рад препустиш Богу, после људског марљивог и мудрог делања, много ћеш помоћи самом себи, али и другима. Уздање у Бога велика је ствар. Једном је требало да ми ваде крв. Било је четири лекарке. Једна ме измучила: није могла да нађе вену. Дође друга, исто. Стиже и трећа, која се специјализовала за то, али ништа. У том тренутку пролазила је четврта лекарка. Видела је колико су ме измучили, па је дошла и она да покуша. Она се прво прекрстила и одмах је нашла вену, зато што је затражила помоћ Божију. Остале су се, из неког разлога, уздале само у себе. Велика је предност када се човек препусти рукама Божијим! Људи себи постављају циљ и труде се да постигну успех, а не пада им на памет да се питају каква је воља Божија, а камо ли да јој се прилагоде. Треба са уздањем да се препустимо Богу да нас упути у правом смеру, а сами да чинимо све што је потребно и то са великом усрдношћу. Ако се човек не узда у Бога, тако да се у потпуности не препусти Његовим рукама, мучиће се. Људи обично прво прибегавају људској утехи, а када се разочарају у људе, тек тада се окрећу Богу. Али, ако не желимо да се мучимо, одмах да иштимо утеху Божију, јер је она једина истинска утеха. Није довољна вера. Уздање у Бога привлачи Његову помоћ. Хришћанин верује и уздаје се у Бога до смрти, а тада јасно види руку Божију која га спасава. Апостол Павле каже да вера представља веру у невидљиво, а не само у видљиво (види: Јев. 11,1). Када поверавамо своју будућност Богу, обавезујемо Га да нам помогне. Потпуном уздању у Бога мајка је вера, са којом се човек тајанствено моли, и заслужује плодове наде. То је непрекидна молитва и она доноси резултате у тренутку када је потребно. Тада човек природно живи анђелским животом и из њега проваљује славословље: „Свет, свет, свет је Господ над војскама“ (види: Иса. 6, 3). Јер човек може свој живот учинити рајским, ако има уздања у Бога, ако Га слави за све и ако прихвата да Он управља њиме као добар Отац. У супротном, свој живот претвара у пакао. Велика је ствар да човек може да осети у овом животу делић рајске радости. Човек се пре свега узда у Бога, а тек после Бога може да се поузда и у одговарајућег човека. Извор: facebook-teodulslugaboziji
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!