Архимандрит Василије ивиронски: Благодарност Богу

Архимандрит Василије ивиронски: Благодарност Богу

Пре не много времена на Светој Гори се упокојио неки прости монах. Био је неписмен. Дошао је на Свету Гору као млад. Нисмо га сматрали „важним“ монахом. Разболео се био од рака. У периоду од годину дана подносио је страшне болове у желуцу и јетри. Но, све нас је био изненадио својим понашањем: изгледало је као да узимаш мало тамјана и стављаш га на угаљ у кадионици, чинећи такорећи да цело окружење одише миомирисом. Он је себе сматрао за неку живуљку и, некако, таквим смо га и ми били сматрали. И премда је он свима нама помагао у време своје болести, сам није имао никакву велику представу о себи. У разговору који смо имали, казао је да Бог помаже свима, и добрима и лошима, али наш проблем јесте то што смо незахвални.

Сећам се да сам негде прочитао да је човек незахвално двоного створење. Kада кажеш „Слава Богу за све“, тада све постаје свето, освећено. У Божанској литургији имамо божанску Евхаристију (благодарење). Kада си захвалан за све, тада све постаје свето, освећено. Док када приговарамо – гунђамо или ропћемо – тада се све мења. Неко ко живи у Христу и дише Христом – чак и да га у ад поставиш, он ће се радовати. Онај који се жали и никада не каже хвала - чак и у рај да га поставиш, сматраће га адом. Према томе, врло је важно имати поверење у Љубав Христову. Мислим да је то оно чему нас Црква учи. Kада схватиш да све што Христос чини, Он чини из  Љубави, тада можеш све да прихватиш.

Наш живот није у расцепу, у смислу раздвојености телесног од духовног; из тог разлога ми говоримо о освећењу и духа и тела. Нешто раније, у разговору са свештеницима, рекли смо да у Православној Цркви богословље није одвојено од живота, нити је брак одвојен од Свете литургије. Свештеник у парохији је ожењен човек. Са друге стране, монашки живот је описан терминима брака. Свети Максим Исповедник, разматрајући духовни живот човека у браку – у Царству Небеском нити се жене нити се удају (уп. Мт 22,30, Мк 12,25, Лк 20,34-35) – говори о брачној заједници и јединству душе са Божанским Богом, Словом. Kада се душа венча са Богом Словом, тада човек разуме природу (поредак) ствари. Али пре него што се венчала са Богом Словом, његова душа је била подложна методама деобе и раздвајања. Kада човек види да је све уједињено у Христу Исусу, и да је само смирен човек велики човек – он разуме људску слабост и бива изненађен Љубављу Божјом – он тада стиче другу врсту слободе. Он не види више појаве као неповезане и механичке. Све се одвија без напора.

manastir-lepavina.org