Света Петка је са нама сваког дана, 24 часа

Празник Свете Петке. Пред храмом је ред толики да је пут на главном шеталишту препречен до посластичарнице са друге стране улице. И све би то било дивно када би народ прилазио по благослов светитељке сваки дан, а не само у дан њеног литургијског прослављања. Испада да је она овде само тог једног дана у години, и да је тад "расположена" да услиши молитве, и то првенствено оних који залепе 100 динара по сред иконе. Не доличи да било коме лепимо новачнице по лицу, а камоли светитељима по светом и светлом образу. Постоји место предвиђено за остављање прилога-а то свакако није икона. Дубоко верујем да је нарочито жалостимо када уђемо у свети храм, и прођемо поред домаћина тог храма-чија икона увек стоји на целиваоници у централном делу, те без поздрава њему (не целивајући га) скренемо до места где је њена икона, а да нисмо целивали оног у чијем је дому и она данас најсвечанији гост. Наравно, и најузвишенији гост, али је Свети Георгије домаћин (ово се односи за Саборну цркву у нашем граду).

Замислите само да уђемо у кућу неког човека да поздравимо његовог госта, госта који је и нама јако драг као и њему, можда њему још дражи него нама, а домаћину ни реч, чак га ни не погледамо. И што је још апсурдније, стотине људи то данас ради за време свете литургије, највећег догађаја у свим световима, када се Васкрсли Господ даје и дели његовим ученицима (данас крштеним следбеницима) на исцељење, радост и спасење за живот вечни. Не обазирући се на то, паралелно се одвија један слободно могу рећи „ритуал“, који пролази кроз храм а нема везе са оним што се заправо тада у њему и данас догађа. Бесмртни и Вечни Господ се дели свима! А колона у својој причи, ни главу да окрену ка Царским дверима, ка путиру. Отужна слика...Још једна жалосна сцена, где су они који су иначе сваке недеље у цркви, живе литургијски, остали испред-спречени да уђу у храм током литургије, јер су им препречили пут они који су данас дошли да добију неку „инстант помоћ“-шта ли. У истом том храму постоје 3 иконе свете Петке, и сви они пролазе поред оне две и иду ка највећој. Па није ваљда да је по том принципу да (Свете Петке) има више тамо где је већа икона?!

Након службе, у порти сретнем једну бакицу коју знам из храма, те каже како је хтела ући у цркву али није могла јер је ред и на главној улици. И онако тихим старачким гласом дода: "Нема везе, доћи ћу сутра..." Својим смирењем је показала да јој је јасно да је Света Петка и њен благослов ту 24 часа 365 дана у години, и да неће бити лишена тога јер данас није била,..Сигуран сам да је више у срцу понела она која је то тако прихватила, него они који су данас у цркви "водили своју политику" јер се "ваља доћи на женски светац?!"

Сваки дан призивајмо Свету Петку, сваке недеље долазимо на свету литургију, чинимо милостињу потребитима кад можемо, помажимо своју Цркву, палимо свеће за наше ближње, исповедајмо се, постимо и причешћујмо. Све у договору са надлежним свештеником или духовником. А ко је сам себи духовник, тај ће се као и многи данас само прошетати храмом, правити гужву и не само што ништа значајно неће постићи, већ ће и оне који су се спремали спречити да и они приђу, као што је то нажалост и данас са некима био случај. Јер је Црква саборна, а ако нема саборности онда ту нешто није у реду. Овде смо имали врло јасан пример да су се ту одвијале две паралелне радње, саборности није било. Они први које поменух ове друге сигурно нису ни приметили, нису их ни интересовали, али нажалост ови други њих јесу јер су правили гужву, и бесмисленим жамором ометали свештеника да проповеда, да се његова реч није чула довољно јасно и гласно, и оне који су требали (спремали се да приђу) спречили у томе. Свештеник је у неколико наврата молио да застану, да чују реч Светог Јеванђеља али бесуспешно. Они су дошли својим "послом" и нема тога ко би их у томе спречио, па ни он. У нашем граду су Робна кућа и црква једна прекопута друге али понашање у једном и другом објекту захтева неку разлику, односно да се на датом месту понашамо како доликује. Да не би дошли у ситуацију да се за коју годину мора литургија прекинути а свештеник ућуткати јер их то "омета".

Најважније је остати у послушању. Јер, где нема хармоније ту је дисхармонија, А послушање нас све смирава и на крају доноси плодове добра и радости. Уосталом кроз то послушање и скрушеност је и Света Петка то што јесте - духовни путоказ ка Васкрслом Господу.

Док сам чекао у реду у црквеној продавници да купим свеће, једна жена је тражила икону Свете Петке. Сестра која ради је рекла да имају само једну, величине разгледнице а она јој је на то рекла:

-Не бих ту. Треба ми велика.

-Нажалост тренутно немамо те славске, остала је само ова једна.

-Али није мени то слава. Не купујем је ја зато.

-Добро, у реду, извините. Помислила сам да Вам треба као славска.

-Не. Купујем је јер је заштитница жена.

-Аха...па добро. Она је заштитница свих хришћана јер... (и ту је прекине)

-Знам ја то, него је за жене највише добра!

-Ево, можете онда од тих већих купити икону Пресвете Богородице. Она је заштитница целог рода људског! (Радосно рече сестра што ради у црквеној продавнци)

-Нека. Ја би баш Свету Петку јер је она искључиво за жене. (Окрене се и оде)

Не бих желео да испадне како су људи који долазе у храм, неуки, неразумни и безобразни. Највише је овде проблем што је велико незнање, услед вишедеценијског комунистичког терора над свешћу и духовности нашег народа а доста смо својеглави. Ово није осуда, заиста, већ најдобронамернији братски вапај да не понављамо овакве грешке из године у годину. Да се Светој Петки радујемо сваког дана и сваког часа, а да на дан њеног литургијског прослављања дођемо на свету литургију и да се сјединимо са Живим Богом, у радости са браћом и сестрама, молитвено предвођени нашим свештеникомз. И није ово слика данашњег дана у граду у ком ја живим-ово је нажалост слика већине градова и села где се на празник ове велике Божије угоднице служила света литургија, а где живимо ми, Срби.

Преподобна мати Петко, моли Бога за нас грешне!

Горан Маринић
Извор: Блог Вармејhttps://varmej.blogspot.com/