Жене у Цркви

Жене у Цркви

Хришћанство сходно Јеванђелским ријечима даје женама пуно право, нешто за шта се и данас боре у савременом свијету. Жена има пуноправан положај у Цркви о чему нам сведочи и Свето Писмо. Библија обилује историјом храбрих и богобојазних жена Авигеја, Ана, Сара, Агара,  Ева, Јаиља, Девора, Језавеља, Јестира, Лија, Марта, Рута и многе друге. Од Постања до Откривења историју спасења исписују подједнако и мушкарци и жене.

 Реч Христова је реч свима без разлике на пол, године, боју коже или друштвени статус. „Нема више Јеврејина ни Грка; нема више роба ни слободњака; нема више мушкога рода ни женскога: јер сте сви ви једно у Христу Исусу.“ Гал. 3.28  Црква постаје револуционарна институција која уводи равноправност и то пре двије хиљаде  година. Истински револт и равноправност сполова које Христос доноси постају шок за тадашњи свијет.

Бог када ствара жену ствара је од бута или можда правилније од полутке човјеку, да буде пола њега, то јесте равноправна у свему. Однос према жени још у Старом завјету јесте заштитинички што се види из Мојсијевог закона који сам налаже да се жене ставе у заштиту. Жене у Библији развијају лични однос са Богом нису пуки статисти у мушком свијету. Ана се моли Богу око личног проблема, Бог преко Деворе и још неких жена даје смјернице народу и бројни примјери који нам говоре о равноправности жена у Библији. Нови завјет такође сведочи о достојанству које је Бог дао женама. Спаситељ долази кроз жену, жена доноси спасење на овај свијет. Богородица заузима централно мјесто у Библији, Цркви и Хришћанству као централна и најпоштованија фигура. Васкрсење прве свиједоче жене, које затим реч о спасењу шире. Први хришћани посебно воде рачуна о положају жена, старању о њима уз достојанство које им приличи. Потоња историја Цркве такође свиједочи како жене равноправно улазе у канон светих, како страдају зарад Христа. Неки од најпоштованих светитеља су управо светитељке у нашој Цркви.
„Жене су способне за велике подвиге, чак и веће него и сами мушкарци“. Јован Златоусти

Посебно су у религиозном смислу битне су жене биле и остале за наш народ. У тешким временима кроз које је пролазио наш народ оне нису само биле темељ породице, него су били и стубови Српске Православне Цркве. Често је побожност била не само сачувана него и наслеђена управо од наших жена, мајки и бака. Српска мајка јесте стуб породице, друштва и народа, оне јесу луче опстанка. Зато је и Свети Николај Велимировић рекао да је мајка биће најсличније Богу. Женама је кроз дар материнства пружена прилика да схвате љубавну жртву радости много сликовитије него мушкарци. Жена постаје та која садејствује у стварању живота и самим тим бива узвишенија.


Хришћанство свједочи истинску и суштинску равноправност жена. Жена бивају равноправне не пуко и формалистички, него суштински у љубави Божијој.  Равноправност која Црква даје је у сржи, равноправност једнакости, да двоје буду једно. Да се употпуне као равноправне половине равне по достојанству и части. Црква даје пуно право жени да искористи потенцијал, онај лик Божији у себи и да у љубави према Христу буде бог по благодати, без празних форми суштинско достојанство.