Родитељи, дајте друштву људе који ће постати рај а не пакао другог…

Постоје неки мушкарци који убијају жене само зато што им покваре планове или представе. То јест, једноставно речено, не забављају их. Јер очигледно је за све њих увек постојала „мама“ која их је усрећивала, служила им као паша, па када касније у животу нису нашли замену да служи њиховим нарцистичким фантазијама, осећали су да имају право да истребе било које женско биће.

Наравно, исту одговорност има и отац који је, као и обично, био одсутан из куће и живота детета, није пружио те стандарде поштовања и љубави према жени.

Да, јасно је да се ради о убиству жене јер не верујем да би убице тако лако и из истих разлога убиле мушкарца. Није ствар у томе да злочинци  бирају пол, већ је у питању мисао да је она само слаба жена која их не воли и то лакше отвара пут убилачкој перверзији.

Али оно што ме брине изван феномена сакаћења женских гениталија је то што су неки људи ове дечаке научили да пронађу своју мушкост у насиљу и моћи. Неко им није рекао да онај други није продужетак наше жеље, нити предмет наше моћи, који могу да користим колико хоћу, кад год хоћу и да га онда бацим као бескорисно смеће свог задовољеног порива, извршавајући најекстремнији облик патолошке моћи који је одузимање живота. Колико морате бити болесни нарцис да бисте осетили да имате право да одузмете живот другом људском бићу или било ком другом створењу.

Дакле, неки нису добро радили свој посао, нису успешно завршили своју мисију, а то је да постану родитељи. Мајка и отац. Јер постати родитељ није ни друштвена потреба ни инстинкт за одржавање врсте, већ одговорност и жртва. Како кажемо у цркви, велики свакодневни крст. Зато што не треба само да одгајате децу, већ да дате друштву људе који ће постати рај а не пакао другог…

о. Пападопулос

othodoxia.online