Истински хришћанин је саздан од вере и љубави према Христу. Греси нас ни најмање не спречавају да будемо хришћани, што и Сам Спаситељ каже. Он је, из великог човекољубља Свога, рекао да Он није дошао да зове праведнике, већ грешнике на покајање, јер је већа радост на небу због једног грешника који се каје, него због осталих деведесет и девет праведника.
Расуђујући на овај начин, хришћанин би требало да се нада, да се радује и не прихвата погубно очајање. Овде је потребан штит вере.
За онога ко љуби Бога, грех није ништа друго до непријатељска стрела, испаљена у духовној борби. Истински хришћанин је ратник који се, на путу ка својој небеској домовини, бори против невидљивог непријатеља. Према речима Апостола, наша борба није против крви и тијела, него против поглаварства, и власти, и господара таме овога свијета, против духова злобе у поднебесју (Еф. 6, 12).
Пропадљиве световне жеље нас одвајају од наше домовине. Навика и склоност према њима као да облачи душу у ружне хаљине. То апостоли називају спољашњим човеком. Путујући кроз овај живот и тражећи помоћ од Бога, треба да са себе свучемо те ружне хаљине и обучемо се у љубав будућег века и тиме спознамо колико смо близу или далеко од наше небеске домовине. Међутим, немогуће је то брзо учинити. Тада човек треба да следи пример болесних, који, желећи исцељење, непрекидно трагају за одговарајућим лековима.
св.Герман аљаски
facebook.com/duhovnepouke