Moлитва за просек 5.00

Јул 22, 2022 - 11:05

Јул 22, 2022 - 11:06

0 90

Једном приликом, након радног времена, одем у наш храм да упалим свеће и помолим се Богу. Након што сам ушао, с леђа ме (али буквално) заскочи једна жена, наша сестра у Христу, којој је живот толико лагодан чим лупа главу овако небитним стварима. Сва сломљена, подочњаци отекли, једва изусти кроз вапај:

-Молим те брате, помоли се за моју старију ћерку (рече име), данас јој је пресудни дан!

Уплашим се, помислих да није не дао Бог нешто оболела и да чека неке резултате...Упитам шта је по среди, да ли је здравствено добро а она ми одговори:

-Ма јесте, него данас полаже биологију и сад је кључно, да ли ће бити 5,00. Како уради контролни то јој је!

Онако видно постављен проблем на пиједестал данашњег сусрета!

Ја занемео...прво се приупитам да ли сам уопште здраворазуман, да ли сам заиста чуо то што сам чуо, и сву ту "трагедију догађаја који се управо у школи догађа?!"

Једва изустим, од шока:

-А, шта треба да радим?

Она к'о из топа (као, подразумева се):

-Па да се помолиш Богу да добије 5, да прође скроз одлична!

Ни трепнула није, и заиста ме то моли. Погледам је и у себи помислим, колико си ти жено срећна, немаш појма. Ако је то твој највећи проблем. Кажем јој:

-Знаш, не могу се помолити за то.

Она устукну, и гласно упита:

-Зашто!?

-Па зато што то није нормално. Без љутње, али заиста немам храбрости да се тим поводом обараћам Господу. То није повод да Га узнемиравам, таквим бесмислицама. Ово спада у ону заповест "Не узимај узалуд имена Господа Бога својега." Извини али заиста не желим то да радим нити да у томе учествујем. Помолићу се за њу да јој Бог овде да добро здравље, и све оно што јој је потребно за спасење.

Окренем се и одем...

Колико смо размажени и колико смо спремни да досађујемо и Богу и ближњима из потпуно бесмислених разлога и повода. Свакако, приоритети и реални пробеми су једно, а овакве ситуације су показатељи колико заправо весламо у месту, и да многима међу нама који више од деценију-две живимо литургијским животом и даље ништа није јасно, те немамо појма зашто уопште и долазимо у храм, а камоли шта иштемо од Господа за добро својих ближњих и за њихово спасење.

Свели смо веру на аутомат за кафу и Кока-Колу. Убацимо жетон, одаберемо артикал (проблем) притиснемо дугме (изговоримо механички то што имамо) и очекујемо решење и помоћ. Сад и одмах...А заправо, хришћанство је све само не то. Оно је жива вера у Живога Бога, Свевидећег и Свевечног Сведржитеља и Свеодржитеља у Ког морамо имати безгранично и вечно поверење