Замало Рај

У "његово време" у тадашњој Југославији у граду С. један човек у договору са својим лекаром, уговори дан и сатницу за операцију у болници, иако није имао сву потребну документацију, но доктор који му је био веза обећа да неће бити проблема ако се ствар мало "подмаже", те ће хирург све организовати а његово је само да се појави у договорено време. И би тако све по договору, припреме га за операцију, он леже наг на операциони сто, и анестезију већ беше примио-кад утрчава једна сестра и повика:

-Докторе, докторе! Контрола, контрола!

Уплашени доктор сав изненађен овом посетом али не могавши много смишљати шта да ради, рече техничарима око себе да пацијента који је на столу изгурају на задње двориште, кроз мртвачницу низ ходник. Ови брже боље појурише и несрећног пацијента онако успаваног и нагог истресоше на задњи улаз мртвачнице испод неког дрвета,те се вратише у операциону салу да са доктором дочекају контролу, те ће се за који трен вратити по њега, чим посета оде.

Шта се тамо дешавало, није познато, но вратимо се на главног јунака ове приче. Његово казивање је било и више него занимљиво. :) :)

"Будим се, сав омамљен, лежим....Гледам изнад сене високо дрвеће, птица број им се не зна. Све цвркућу, певају као да су у хору, а опет која ће лепше од које...Придижем се и видим да сам наг а око мене трава-ливадица. Помислим:

Боже, па ја сам у Рају!

И сав тако усхићен, сетим се како сам легао на операциони сто и сигурно се нисам пробудиоо, нешто се искомпликовало па сам се упокојио. Али бејах срећан јер сам доспео у Рај!
Кад устанем,окренем се а иза себе угледам стару оронулу зграду болнице у С.

Ееее, јест' ми било криво!"... (растужи се мој саговорник)

(По казивању Б.Ј.)
Горан Маринић
Извор:Блог Вармеј https://varmej.blogspot.com/