Да ли свештеници плачу?
Плачу ли свештеници?
- Да, плачу и много их боли. Више него друге...
Видиш их како плачу у самоћи. И у тузи плачу. И у искушењима плачу.
А зашто свештеници плачу?
- Свештеници плачу из много разлога...
Али, зар свештеници нису Божји људи? Зашто морају да плачу?
- Да, свештеници су народ Божји, то је истина, али нису суперхероји од камена. Они су Божји народ и зато поседују осећајност и наклоност коју Бог има.
Свештеници плачу јер нико не дели њихове боли и агоније. Њихове очи виде страсти и жалости људи и нема им равног у њиховој туги.
Окружени су људима, да, али су сасвим сами.
Плачу у носталгији за својим породицама, које не могу бити са њима у добру и у злу, зато што нису блиски са пријатељима са којима су одрасли. Њихов пут је усамљен као пут до Голготе.
Они плачу и због неспоразума. Свештеник не може бити болестан, не може бити уморан, не може имати пријатеље, не може да тугује...
Без обзира колико добро обавља свој посао, увек ће бити "предмет" критике.
Свештеници плачу због разочарања јер понекад, иако дају све од себе, људи не чују реч Божију.
Плачу због слабости када виде бол, проблеме, болести, сиромаштво и патњу свог стада, а не могу ништа да учине поводом тога.
Могу само да се моле, да их разумеју и саосећају са њима.
Плачу од радости када "живе" своје звање, када служе ближњем, када виде плодове своје пастирске активности.
Плачу од љубави када добију искрену посвећеност од неких добрих људи, када осете љубав Божију у свом животу.
Свештеници плачу сами и у тишини.
И свештеници плачу у жалости због својих грехова и несрећа, јер су и они грешници.
Ето зашто треба да се молимо за наше пастире!!!
o. Спиридон Скоутис
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
