Родитељи стварају са Богом једно вечно биће

Родитељи су сатворци са Богом

Родитељи, рађајући децу на свет, постају сатворци са Богом. Они сами нису ствараоци, већ постају сатворци са Богом. Они стварају заједно са Богом. Бог ствара, а затим људи састварају. Бог је тај који даје заповест: „рађајте се и множите се...“ (Пост. 1:28), и управо на основу ове заповести стварају се нови људи кроз људе.

У гнезду које се зове породица, отац и мајка су почаствовани од Бога да постану сатворци и да стекну децу. Не знам да ли су сви очеви и све мајке потпуно свесни ове чињенице да постају сатворци заједно са Богом када створе особу која до јуче није постојала. Овај догађај је дубока мистерија. Наравно, толико смо навикли на то јер га стално видимо и стално доживљавамо. Као што смо навикли на ваздух који удишемо, да чак ни не размишљамо да постоји; као и многа друга добра. 

Човек не ради нешто сам; то је Бог који то чини, али опет не само Он. Бог је желео да се ствари догоде на такав начин да Он буде стваралац, а да човек буде састваралац. Ово је од великог значаја, и родитељи који ово нису разумели и нису то схватили не могу се правилно опходити према својој деци и не могу да заузму прави став. Стога, не могу дати право образовање и инспирисати живот какав деца треба да имају.

***

Дете је душа и тело од тренутка зачећа

Дете постоји као тело и душа од првог тренутка зачећа. Ово је од великог значаја. То јест, ова аморфна маса, која постоји од тренутка зачећа, јесте човек. Ова аморфна маса, која још увек нема ни свест, могли бисмо рећи, ни разум, ни манифестације душе, јесте човек. То је човек који се појављује у овом тренутку и који ће постојати заувек.

Стога, човек је и оно што видимо и оно што је у њему и оно што се не види, већ се манифестује кроз оно што видимо. Човек је и душа и тело; сада, увек и заувек ће бити тако.

Оно што видимо у сваком човеку, тј. тело, није затвор, како су учили грчки филозофи.

Тако је мислио филозоф Платон. Тело човека, рекао је, јесте затвор за његову душу, то је затвор којег се човек мора ослободити, јер ако се не ослободи, биће несрећан. И човек, рекао је, пронаћи ће своју срећу, своје блаженство, пронаћи ће себе када се ослободи свог затвора.

***

Тело није затвор за душу

Јеванђелски, хришћански поглед се нимало не слаже са ставом древних филозофа. Према хришћанском учењу, човек је тело и душа. Не можемо раздвојити ова два елемента тако једноставно као што мислимо да можемо. 

Такође није тачно да је материја против духа, а дух против материје. И материја је од Бога, и оно што се назива духом је од Бога. И материја је створена, и дух је створен. Наравно, једно је дух, а друго је тело. Материја, оно што можете додирнути, не може бити дух, душа; и оно што не можете додирнути не може бити тело. У сваком случају, обоје су Божије творевине и обоје чине једног човека, каквог га је Бог створио, и тај човек ће тако постојати заувек.

Само у одређеном временском периоду ове две ствари су раздвојене. То јест, приликом смрти долази до раздвајања; али то је неприродно раздвајање, то је привремено раздвајање, које се наставља од смрти до Другог доласка, када ће се догодити васкрсење мртвих. То ће значити да се два елемента сједињују, ако можемо тако рећи, у једно и постају комплетна личност – наравно, спасена личност – која у себи има Духа Божјег.

***

Родитељи морају запамтити да њихово понашање утиче на дете чак и у мајчиној утроби

Оно што говоримо је од великог значаја јер мало биће које је још у колевци или чак у мајчиној утроби и које ништа не разуме и не зна ништа је особа која ће живети вечно. Оно је, наравно, прво у ембрионалном стању, затим у стању детињства, али ово је особа која ће, као тело и душа, као комплетна личност, живети заувек и вечно. Дакле, ово мало биће које не разуме, које не мисли, које не може да реагује на овај или онај начин, ово мало биће, као комплетна личност, али не и усавршена – у сваком случају чак и у свом детињству оно је комплетна личност – под утицајем је околине и пати од одговарајућих утицаја, добрих или лоших. Ако родитељи то имају на уму, водиће рачуна како разговарају са својим дететом, како се понашају, како му се смеше, какве гримасе праве, какав став заузимају. Све ово утиче на целокупну личност детета.

о. Симеон Крайопулос

sveticarboris.net