Митрополит Антоније (Паканич): Коме веровати у мноштву информација?

Заиста, чак и званичне структуре у различитим сферама понекад издају информације које поричу све оно што су исте структуре раније износиле. Није изненађујуће што се људи губе у бескрајном вртлогу променљивих трендова, политичких и рекламних слогана, пропагандних манипулација.

Коме можемо веровати у овој ситуацији?

Мислим да за хришћане то питање треба посматрати из мало другачијег плана. Уосталом, из Светог Писма знамо да је поверење било коме у грешном земаљском животу углавном незахвалан задатак. „Сваки је човјек лажа“, каже псалмиста (Псалам 116,11). И подсећа: „Не уздајте се у кнезове, у сина човјечијега, у којега нема помоћи“ (Пс. 146, 3).

Стога, сваки хришћанин треба да буде опрезан према било којој информацији, ма колико се активно ширила у светским медијима.

За нас је много важније питање, не колико можемо да верујемо добијеној информацији, већ колико је она важна за спас наше душе.

Врло често (а у последње време скоро стално) смо увучени у разне конфронтације. Принуђени смо да станемо на једну или другу страну у насилним сукобима који нам, ако боље размислите, апсолутно нису потребни. Другостепене ствари су представљене као нешто од највеће важности. Али ако се све ово сагледа кроз призму здравог разума, са становишта нашег вечног живота, постаје јасно да је све то сујета, која није вредна утрошене енергије и живаца.

Чим осетимо да од добијених информација почињемо да пламтимо гневом (и често тај гнев далеко није „праведни“), треба одмах да се тргнемо и запитамо: колико је то важно за спас моје душе?

И одједном се испоставља да ће све што нам се управо чинило несумњиво важним постати нешто смешно, недостојно, споредно, па чак и сулудо.

Чим ђаво не покуша да нас одврати од онога што је „jедно потребно“! Какву „информациону технологију“ не користи. Али сами му дајемо храну: погледајте само око чега се свађамо. Да ли је заиста толико важно да заборавимо на вечни живот у Царству Божијем?

Дакле, увек вреди имати на уму молитву и мисао о спасавању душе, само уз њихову помоћ потребно је измерити све стварне или натеране проблеме којима нас хране медији и друштвене мреже.

Тек тада ћемо моћи уздржаније и мудрије приступити перцепцији било које информације. А онда ће се питање коме се може, а коме не веровати, решити само по себи.

pravlife.org