Да ли је могуће седети у цркви ако сте уморни или се не осећате добро?

Наравно, можете седети за време службе. У православљу не постоји „пропис“ који би значио: обавезно је издржати целу службу од почетка до краја на ногама, а седење је грех . То се лако може видети када се нађете, на пример, у Грчкој, земљи која је један од стубова православља у свету. Много је цркава у којима се редови клупа налазе тачно на средини храма, а не само уз ивице зидова, као што имамо код нас. И то се може наћи не само у Грчкој, већ и у другим земљама. А у Бугарској, на пример, у неким црквама није уобичајено да се уопште стоји.

Чак и на Светој Гори Атонској , где се налазе манастири са најстрожим монашким правилима, монаси ретко служе све службе, а део службе проводе наслоњени на стасидију (дрвену столицу са преклопним седиштем, високим наслоном и наслонима за руке). Ово долази из схватања да је храм изграђен за молитву, а не за стајање као такав.

А традиција да се по сваку цену стоји на целој служби је, пре, одлика руске православне традиције. Не вреди га третирати као правило које се не може прекршити. Ово је обичај, који се, међутим, заснива на сасвим разумним основама.

Генерално, када говоримо о томе како се понашати у храму, неприкладно је говорити о „правилима“ – о томе смо већ писали ( Како се понашати у храму). У том тексту смо рекли да правило у храму постоји, заправо, једно – не улази у олтар. А све остало – одећа и понашање – произилази из тога шта је прикладно, а шта није. Храм је свето место где људи остају сами са најинтимнијим у свом животу – Богом, који је за њих и Утешитељ, и Спаситељ, и Помоћник. Храм је место божанског созерцања и молитве. Људи покушавају да запамте ово и сва „правила“ долазе из овога. Не говорите наглас – како не бисте ометали друге. Будите скромни – како не бисте стварали гужву. Жене треба да се облаче лепо, али тако да не искушавају изглед монаха и монаха, којима је телесно злостављање једно од најтежих.

Традиција стајања у храму је одраз друге стране духовног живота – идеје постигнућа. Не умемо да будемо подвижници, не успевамо, а богослужење је једна од ретких прилика када савремени човек заиста може на неки начин физички да савлада себе ради Бога и Светих Тајни које се дешавају у храму.

Али наравно, не ради се о подвигу ради самог подвига – иначе би људи постали светитељи, сатима беспослени на једном месту. Главна ствар у храму је молитва . Зато неки свештеници саветују: стајање у храму треба проценити према сопственој снази. С једне стране, не следите своја осећања – јер осећања су варљива и лукава, а најчешће је боље да се натерате да мало стојите. Међутим, ако сте болесни или заиста уморни до те мере да вам сам боравак у служби губи смисао, вероватно нема смисла да настављате да стојите.

У православним црквама нема увек довољно клупа – њихов број је одређен традицијом сваке појединачне парохије. Стога се често може видети како верници са собом носе склопиве клупе. Колико могу да коштају. Уморни – седите.

Митрополит Иларион (Алфејев)

cudo.rs