Важно је бити присутан у животу

Данас су изашли резултати Панхеленских испита 2017. Честитам мом трећем сину Александру! Није положио! Браво за "неуспех". У реду је. Да је успео, опет бих му исто рекао. И једнако сам поносан на њега, на његове успехе , а посебно на његове неуспехе.

Велики тренуци у нашим животима повезани су са великим несрећама и неуспесима. Једног дана ћеш се осврнути на свој живот и видећеш да су грешке, порази и неуспеси, они који су те померали напред и гурали ка нечем другом, што је Бог знао а ти тада ниси могао чак ни да замислиш. Стив Џобс је рекао: „Не постоји таква ствар као што је неуспех – неуспех је једноставно живот који покушава да промени наш правац...“

Глумица Шарлота Ремплинг, поручује нам кроз свој славни и рањени живот, „да будемо захвални свим тешким тренуцима јер су они задужбина нашег живота..."

Зато желим да ти кажем да сам поносан, не само на твој успехе, већ и на твоје привидне поразе, јер те волим таквог какав јеси, а не онаквог како би мој его желео да будеш. Твој пут тек почиње.

Запамти, мали, да учимо на својим грешкама и да ћеш морати много пута да прођеш кроз пакао да би стигао у рај. Срећан ти животни пут…

*

Убрзо након резултата Панхеленских испита 2022. године, интересујући се за који нису успели ни у једној школи, срели смо свештеника са Крита.

Најпре бих вас питао, где је ваш син данас, и како се изборио са својим неуспехом?

Већ следеће године био је тамо где је желео и сањао да буде. Данас, наравно, мисли да би могао да промени усмерење. Ја сам уз њега. Желим да моја деца и сви људи света следе своје снове, да живе са жељама и усуде се на промене које ће донети радост и срећу у њихов живот. Ја сам уз људе који се усуђују да сањају и да се мењају. Не могу да поднесем извесности које чине да  суштина наших душа иструли. Људи треба да раде оно што их чини срећним чак и ако је то најједноставнији посао.

Шта вас је онда подстакло да напишете управо овај текст, којим, у суштини, честитате свом сину што је пао на Панхеленским испитима?

Био је то дан када су изашли резултати Панхеленских испита. Интернет је био испуњен сликама успешних резултата и  родитеља који својој деци говоре како су поносни на њих јер су положили испите. Тада сам осетио потребу да свом сину, али и другој деци, кажем „Честитам на неуспеху...“. А то је зато што сам осећао да је све ово тако неправедно према тој деци која су се борила и крварила, али нису успела.

Ко је био поносан на ту децу и зашто то нико није јавно рекао? Ова деца су имала исту потребу да чују похвале, не за резултат, већ за њихов дуготрпан труд. Јер, као што знате, систем који имамо испуњава дете анксиозношћу према перформансама из средње школе. То су године менталног притиска и угњетавања.

Зато сам желео да изјавим да сам поносан на свог сина и хиљаде деце који су се трудили и дали све од себе, а нису успели. Јер , неуспех није злочин, нити грех. То је део процеса који се зове живот. То је део дугог путовања са много различитих станица.

А оно што сада називамо неуспехом, може бити прихваћено за неколико година као највећи благослов наших живота. Јер, већину времена када Бог жели да промени ваш пут, Он вам поставља препреку на путу.

Да ли бисте данас рекли исто деци која нису успела?

Рекао бих свој овој деци да и после Панхеленских испита постоји живот.Они се не оцењују као људи, већ се оцењују неки испити, где имате шансе да успете, али и да паднете. Ово је део процеса. Није катастрофа. Нико није успео без неуспеха. Желим да ​​осећају добро јер су дали све од себе и били истрајни у овој фази живота.

Сутра ће сигурно моћи боље, јер у себи имају огроман потенцијал, дарове и способности. Ништа није готово, све тек почиње.

Не треба да будемо фасцинирани успехом и да се распадамо у неуспеху. Дајемо огроман значај нечему што није суштина нашег живота. Да, данас си можда пао на неким испитима.

Али ти ниси неуспех. То није твој идентитет. Оно што ниси постигао данас, може постати стварност сутра. Живот и Бог ће вам дати огромне могућности. Ваша једина обавеза је да будете присутни у свом животу. Зато не дозволите да вас туга извуче из животне радости. Доћи ће још сјајних прилика.

Неуспех или успех су само речи у нашем уму. Они су илузије. Суштина није у томе да ли смо успели или неуспели, већ колико смо еволуирали од онога што нам се дешава у животу.

А деци која су успела? Када честитате деци која нису успела, није ли то неправедно према деци која су се борила да успеју?

Нека уживају, нека се осећају лепо. Нека награде себе и уживају у лету. Нека уживају у радости коју осећају када виде да њихови напори сазревају и доносе плодове. Да осете да у животу добијате оно што утврдите трудом и планом. Сјајно је потврдити своје снове, борити се за њих и дочекати дан када их држите у рукама спремни да их проживите. То је благослов.

Нема резултата у животу без давања и посвећења , без дисциплине и радости. И једно и друго је потребно, и програм и радост који дају живот и ток ономе што радимо.

Нека наставе да сањају. Само да се чувају великог искушења, јер нас много пута успех може учинити неуспешнима. Након што смо у почетку уживали у свом успеху, морамо ићи даље. Не мирујмо, не опуштајмо се, не спавајмо у сигурности славе своје, јер ћемо се пробудити у ноћним морама нашег пада. У животу није довољно бити успешан, треба бити и срећан.

o.Хараламбос Пападопулос

ertnews.gr