Трпљење

Не знам да ли то има везе са нашом напаћеном историјом…
Географијом од Kрви и Меда…
Или са хришћанством пер се…
Али једна од најупечатљивијих особина коју наш народ има и негује је свакако ТРПЉЕЊЕ…
Злопаћење…истрајавање…мучење…одрицање…упорно чекање на боље дане…подношење…стоицизам…и аскетицизам….ћутање док боли…ропство…животарење под репресијом…
Понешто истрпети је добро…
Понекад склоност ка…и могуцност истрајавања у трпљењу представљају олакшавајућу околност и добар предиктивни фактор успеха…на пример…у спорту…у печалби и ринтању у иностранству…невероватним победама на бојном пољу и голготама у историји…преживљавању под санкцијама и у немаштини…
Али неупоредиво чешће пуко истрајавање у трпљењу представља одраз патологије…неасертивности…инертности и пасивности…чекања да нас неко други спасе…упирања прстом у небо…одбацивању маказа за кројење своје судбине…или једном речју… малодушности…
Сви ми познајемо оне жене које трпе лоше бракове „због деце“…недостатка пара…малограђанштине…и да им околина не би налепила етикету „половњаче и распуштенице“…или зато сто и немају где да се врате…па умиру полако на рате…проклињући судбину…
Најбоље студенте који волонтирају по 7 година због сна да ће једног дана заиста радити то што желе…сна о господству…због кога су се дуго одрицали…па јос мало…и јос само мало…вечно за шаргарепом… гладни… исфрустрирани… жељни…бесни на себе…и на све…док се не разболе…срећнији телесно…мање срећни…карактерно или душевно…
Раднике код приватника…непријављене…који се муче док потпуно не цркну… 30 дана месечно…по 12 сати дневно …уз понижење сваког првог и петнаестог…а понекад и не…уколико је газда на Сејшелима…без икакве наде да це бити боље „јер морају“… због гладних уста које чекају код куце…
Или људе који су депресивни…од пада Kрајне…Слобе…5. октобра…демократа…или због ових сада цвећки…
Или који нису напустили свој стан три године…због агорафобије и панике…страха да це умрети или полудети чим прекораче кућни праг…али зато уредно не верују у психијатрију…и психотерапија је само бацање пара…а лекови обично ђубре…и неће да се трују…“то није здраво“…
Недоношење одлуке је исто одлука…
Трпљење је избор…
Тај избор је добар уколико нас води ка циљу…
Уколико растемо током њега…
На пример док се мучимо учећи на факултету…тренирамо и држимо дијете…трпимо мане наших партнера са потенцијалом да нас дугорочно усреће…и идемо на личну психотерапију…да би се издигли изнад насих препрека…и ограничења…
Трпљење себе само ради…
Инертно…пасивно…аутодеструктивно…несврсисходно…бесмислено…ригидно…и тврдоглаво…зарад бољих дана… Бога…и космичке правде…је тешка патологија…веома лош начин решавања проблема…понекад и катастрофалан…смртоноснији од њих самих …због којих смо и почели да трпимо…
Треба веровати…али…како ми је мој лични премудри свештеник једном приликом рекао…Бог је дао да се уради све што је у нашој моћи…па тек онда требамо тражити помоћ…ветар у једра усмерена у добром правцу…кроз молитву…
Ићи на ГАK код гинеколога сваких шест месеци…па у повратку запалити свећу у Храму…за здравље…
Везати појас…и возити полако…трезан…па ставити икону у претинац…
Јер….
Ирационални трпе без циља…живе у сновима и са нереалним жељама…да ће бити боље
..да ће се ситуација сама од себе променити…заражени смртоносном болешћу чекања које полако убија…
Рационални се прилагођавају реалности…коригују себе…па њу…
Разводе се…селе у земље које цене памет…или вредне руке…отварају мала предузетниства у граду…или газдинства ван града…и траже стручну помоћ…кад им је свега преко главе…од људи који су учени за то…
У том малом И…је суштинска разлика између среће и туге…
Осмеха или суза на крају дана…
Жабе која се брчка у лонцу на врелој рингли чекајући нестанак струје…и оне која искаче чим вода мало отоплли…на шпорет па кроз прозор…
Што пре узмемо гумицу у своје руке…и обришемо то једно једино слово…то це нам пре судбина постати боља…
А ми се поново родити…
Додуше овај пут као Дете Среће…

drvladimirdjuric.rs