Др Љубивоје Стојановић: Лоше вести стварају зло

Реч је делотворна и може оживотворити и охрабрити човека, али га може и уплашити до безнађа, убити у њему сваки добар порив. Због тога је важно да сви који своје речи и речи других саопштавају као вест настоје да буду служитељи речи, а не само да се речима служе по сопственом нахођењу и личним потребама.

Потребно је превазићи оптерећујући субјективизам како би се остварила култура дијалога у којој комуницирају стваралачки субјекти. Тек тада могуће је бити стваралачки објективан, слободан од пристрасности и предрасуда. Тако се у први план ставља стварност, а не спектакуларност са осветничким амбицијама према неистомишљеницима. Ако пристанемо на наведене једностраности, веома брзо губимо смисао за распознавање правих вредности, постајемо део масе и пристајемо на обезличавање.

Постајемо потрошачи без стваралачке осмишљености, публика која тражи само оно најгоре код других, себични навијачи који не уочавају колико сами себе обесмишљавају под теретом свођења свега само на порекло и припадност. Тако не можемо да стварамо јер нас следбеничка оптерећеност испражњује до бесмисла, што покушавамо да сакријемо од себе међусобном разменом лоших вести о поступцима других и другачијих. Умишљајући да је наша једина брига то шта раде други, не желимо да се бавимо собом и својим мислима и поступцима.

Насловнице скоро свих писаних медија и ударне вести електронских медија у том стању потражње конзумената истичу у први план оно најгоре. Убиства, пљачке, проневере и имена оних који то чине истакнути су тако да није могуће видети нешто добро. Постоје и другачији примери, али "захтеви тржишта" намећу да се подлегне лошој произвођачко-потрошачкој утакмици.

Kад се томе дода тешко материјално стање у свим медијима, онда је и разумљиво поступање. Али само из економских разлога, све осим тога нема оправдања. Недопустиво је да радник на пумпи који је вратио пронађену високу своту новца човеку који ју је изгубио буде само успут поменут. Још је бесмисленије да то буде тема за подсмех у хумористичкој емисији, где се под теретом потребе да све буде исмејано занемарује стварност. Па, пошто је реч о томе да се ради о свештенику коме је враћен новац који је намењен у хуманитарне сврхе, хумориста закључује: "Има Бога!" Али он се бар сетио, на свој начин, да овај случај помене, док је у већини медија ово прећутано или укратко поменуто. Јер, ко ће то да чита? Важније је бавити се "крупним" стварима које доносе профит. Докле ће нас довести таква пословна логика?

Размислимо добро. Ако у Шапцу имамо поново напад на медицинско особље, упитајмо се да ли је томе допринело учестало писање о детаљима којима се настоји разоткрити оно чиме треба да се баве правосуђе, полиција и стручне медицинске службе. Превиђањем овога ми несвесно подстичемо појединце који се тешко боре са својим недостацима и, читајући детаље, и сами почињу да своје незадовољство уобличавају у бесмислене мисли и радње.

Посленици јавне речи требало би да бирају што више добрих примера, не допуштајући себи да се поведу за осудом злоделатника до те мере да их несвесно промовишу. То нико не жели, али догађа се. Једноставно, треба избегавати јавни линч било кога и тако омогућити институцијама система да без притисака решавају спорна питања. Много боље би било уколико би се у неком тренутку промене набоље и преумљења злоделатника остварио контакт уз помоћ институција. Главни разлог треба да буде едукација, а не истрошење добрих друштвених потенцијала у осуђивања без мере и без смисла и циља.

novosti.rs