Господ Исус Христос се преобразио пред својим ученицима показујући тако да је Он заиста Бог.
Али!!! Господ Христос се преобразио, браћо и сестре, и ради нас данашњих хришћана и тиме је показао да смо и ми људи позвани да доживимо своје преображење, да и ми свучемо старога човјека и да се обучемо у новога; да свучемо старога човјека гријеха који се распада у жељама варљивим, жељама тјелесним у страстима и гријесима и да се обучемо у човјека врлине, у човјека вјере, у човјека који се труди и бори за живот вјечни, у човјека који зна да циљ нашега живота, овдје на земљи, јесте уствари задобијања Живота Вјечнога у Царству небескоме.
Зато је потребно и нама наше преображење да бисмо од грешника постали праведници,
да бисмо од смртних постали бесмртни,
да бисмо од пролазних постали вјечним.
А то постижемо живјећи по Светом Јеванђељу Христовом, испуњујући Заповијести Божје, трудећи се да живот наш буде онако као што је Богу мило и драго, да чинимо оно што је добро у животу, а да избјегавамо све оно што је зло.
Па ипак, као што су апостоли који су гледали Преображење, у моменту слабости могли да падну и падали су, тако се и нама људима дешава, ма колико се трудили, ма колико знали шта хоћемо оно добро да чинимо, ипак нам се дешава да у животу чинимо и оно што нећемо, оно што није добро, оно што није свето и праведно.
Али зато, зато је Господ Христос, знајући слабост наше природе, оставио једну бању у којој можемо да сперемо своје грјеховне нечистоте са душе наше – оставио је Свету Тајну Покајања и Исповијести, која се може понављати у животу много пута када год човек осјети да је погријешио, да је пао, да је душу своју упрљао треба да похита пред духовника, пред свештеника свога, да исповиједи гријехе своје и душу своју очисти и опере.
Моменат покајања и исповијести, то је дан нашега преображења, то је дан када ми свлачимо старога човека и облачимо се у новога, решени тврдо и одлучно да убудуће у животу трудимо се и боримо се свим силама да не чинимо гријех, а да чинимо оно што је добро.
Чинећи тако у своме животу кад год осјетимо да смо погријешили, ми постепено духовно узрастамо и растемо из благодати у благодат док не достигнемо силу човека савршена у меру раста висине Христове.
А онда, тако припремљени и тако наоружани, силом Божанском кроз Свете Тајне и свете врлине, када пођемо одавде из овога света у бољи, вјечни живот, онда ћемо моћи да пођемо са надом на милост Божију, да ће нас Бог препознати и признати за Своје и примити у Царство Своје Небеско тамо гдје сви Свети праведници пребивају и блаженствују са светим анђелима, тамо где су свети апостоли, тамо где су наши свети преци – свети Сава, Симеон Немања и сви остали наши дивни светитељи, да и ми будемо са њима и да славимо Оца и Сина и Светога Духа кроза све векове и сву вечност. Амин.
Oнда ћемо бити ослобођени и избављени од наших страдања историјских. Тај дан, браћо и сестре, још није дошао, још је много нашега народа који је духовно ослепљен, који духовно још није прогледао, који има само земаљске очи за земаљске ствари и даље не види од онога што виде и бесловесне животиње.
Нека би дао Бог и велики празник да се и нас косне свјетлост Преображења Христовога, нас као цјелине, као народа, да духовно прогледамо, да видимо где смо, куда смо зашли са правога пута, да се на наш пут вратимо – на пут светосавски, јер то је једини пут који води у Живот вјечни. То је пут Јеванђеља, то је пут који Света Црква проповеда.
Не требамо слушати разне врачаре и гатаре који користе народну невољу и ничу као печурке после кише да тобоже усреће и спасу наш народ.
Један је Спаситељ људи – Господ наш Исус Христос. Њега вјерујемо, Њега слушамо, за Њим идемо. И тако смо увјерени да ћемо када пођемо одавде, из ове долине плача, да ћемо се наћи у Царству Његовоме гдје се и Сви Свети угодници Божији налазе од Адама до данас и до краја вијека и да тамо славимо Оца и Сина и Светога Духа кроз све вијекове и сву вјечност. Амин.
o. Бојан Крстановић