"Човек никада није задовољан тамо где јесте!"

Мали принц представља ремек-дело дечје књижевности, али свако ко је поново узео овај кратки роман Антоана де Сент Егзиперија у руке као зрео човек схватио је колико се дубоких животних истина крије на страницама приче уз коју смо одрасли. Необични дечак са удаљене звезде нас је научио , или је бар покушао, много тога о животу и вероватно смо несвесно (бар део тога) понели са собом у свет одраслих, а никада није згорег да се поново подсетимо животних лекција које, чини се, веома често заборављамо.

Деца морају много тога праштати одраслима.
Човек је усамљен и међу људима.
Много је теже судити себи самоме него другима. Ако успеш себи добро судити, значи да си прави мудрац.
Уображени људи увек чују само похвале.
Човек само срцем добро види. Суштина се очима не да сагледати.
Само деца знају што траже.
Говор је извор свих неспоразума.
Морам поднети две, три гусенице ако желим упознати лептира.
Очи су слепе. Треба тражити срцем.
Човек никад није задовољан тамо где је.
Кад је у животу тешко и чини се да нема излаза, прочитајте ово: Мудре речи које ће вам дати снагу!
И, напослетку, неколико цитата о љубави. Мали принц је волео једну хировиту ружу и на њеном примеру нам показао да љубав никада није савршена, али нас је научио како се савршено воли.

Време које си уложио око своје руже чини ту ружу тако драгоценом.
"Шта значи то припитомити?". "То је нешто што се давно заборавило", рече лисица. "То значи створити везе…". "Створити везе?" "Наравно", рече лисица. "Ти си за мене само мали дечак сличан стотинама хиљада других дечака. И ти ми ниси потребан. А ни ја теби нисам потребна. Ја сам за тебе само лисица слична стотинама хиљада лисица. Али, ако ме припитомиш, бићемо потребни једно другом. Ти ћеш за мене бити једини на свету. Ја ћу за тебе бити једина на свету…"
"Ви уопште не личите на моју ружу, ви још ништа не значите", рече им он. "Нико вас није припитомио, и ви нисте никога припитомиле. Ви сте као што је била моја лисица. Била је то обична лисица слична стотинама хиљада других. Али ја сам од ње направио свог пријатеља, и она је сада јединствена на свету."
"И увек ће те волети?". "Не", рече ружа, "једног дана ћу увенути и онда ће престати да ми се диве". "Баш чудно", рече Мали Принц, "да си ти моја ружа , ја бих те волео и тада".
(Stil.kurir.rs/Brightside.me)