Мамино присуство

Драге маме,

Хајде да се потрудимо да у своју децу ,колико је до нас, уградимо наше негујуће гласове.

Постоји један део нашег мозга у којем наснимавамо гласове својих родитеља.

И ти гласови се репродукују у нашим главама по потреби. Покрећу их ситуације. Покрећу их изазови.Покрећу их емоције.

(Наши емоционални делови мозга памте и повезују догађаје по емоцијама које су догађаји у нама изазвали.

Нарочито у прелогичком развојном периоду,када  дете упознаје свет  и повезује феномене емоцијама, јер други алат нема.)

Овој жени је страх, онај дечји страх, који у нама често изазивају ситуације пред којима се осећамо беспомоћно, повезан са маминим грдњама.

На располагању није имала утешни и утешујући део " маме".

Могуће је да је мама, такође, била јако уплашена, па је на дететов страх реаговала одбрамбеном агресијом.

То је сада дуга прича и остаје у четири зида.

Оно што ми је важно да кажем је следеће.

Знам колико је изазовно бити мама.

Али, хајде да се све заједно потрудимо да наша деца имају наш негујући глас, наснимљен у њиховим главама, и у добру и у злу.

Да се баш потрудимо.

Kако наша деца једнога дана, не би морала да се свађају са собом, јер једино тако умеју себе да утеше.

Јер једино тако умеју да репродукују давно и дубоко запамћено, у ћелијама запамћено, мамино присуство.

Љиљана Милић

facebook.com/ljiljanamilic