Свакодневница - Иван Иљин

Август 20, 2023 - 13:28

0 66

Свакодневница

Она је – чврста непробудност. Вечна брига. Тешка чама. Непрестана бука, повремено прекинута следећом недаћом. И рђаво расположење! А понедељак је – пралик баналности.

Да, у том случају ствар са животом стоји рђаво! Али, не треба бацати кривицу за то на ''живот''. Теби недостаје вештина живљења; било би глупо очекивати да ће ти живот организовати свечане пријеме. Зато твори сам, и преображавај се, иначе ће те свакодневница савладати. А у животу нема веће срамоте него бити побеђен – и то не од великана, не од најсилнијег непријатеља, не од болести, већ од свакодневичног постојања.

Дакле – живети је вештина!

Пре свега, ваља спокојно и храбро гледати у очи непријатељу! Никада нећемо успети да се избавимо од свакодневнице. Она ће постојати увек. Она сачињава материју нашег живота. И, ако празник служи само томе да би, слично муњи, осветлио сивило свакодневнице и разобличио свакодневље, онда нам је он штетан, ми смо га недостојни. Само онај је заслужио радост празника који је заволео своју свакодневницу. Како то да се постигне?

То се може постићи, пронашавши освештан смисао у свом свакодневном послу, погрузивши га у дубину срца и осветливши и запаливши свакодневност зраком његовог сјаја. То је први захтев, чак првооснова умећа живота. Шта си ти у Васељени? Каква су твоја дела пред Отаџбином? Какав ћеш да устанеш пред Лицем Божијим, са својим свакодневним послом? Шта ћеш предати Њему, Господу?

Још то ниси разјаснио? Још то не знаш? Па како живиш? Бесмислено, слепо, тупо и бесловесно? Тада ћеш доспети у ''чврсту непробудност'' твоје свакодневнице. И упасти у чаму, у рђаво расположење, и у све што их прати.

Не треба слепо примати свакодневни напор као рад лишен смисла из нужде, као робијашку муку, као муку од плате до плате. Треба то преосмислити. Треба схватити озбиљан смисао своје професије и бринути о њој у име њеног вишег смисла. Треба се озбиљно односити према самоме себи, дакле и према сопственој професији, и према сопственој свакодневници. Свакодневница остаје, али ју је неопходно преобразити изнутра. Она мора да буде испуњена смислом, мора да оживи, да постане вишеслојна; а не да остане ''чврста непробудност''.

Бесмислено је – нерадосно. Човек је саздан тако да не може живети нерадосно. Онај ко наизглед живи без радости, неизоставно је себи измислио замену за радост. Радост мора, међутим, проистицати из свакодневног рада, чак само у том смислу, да се трудиш све више и више, да повишаваш квалитет свог рада, да се пењеш ка врху по ступњевима усавршавања.

Ако си пронашао високи смисао свог рада и радост у његовом квалитету, да ли ћеш моћи и после тога да говориш о ''чврстој непробудности''? Живот ће за тебе постати најсветија нит. И узлет у твом животу је обезбеђен. Па радост ослобађа творачке силе; творачке силе формирају карактер; а природа рада изазива радост у раду. Погледај: на овај начин твоја свакодневница улази у добри круг духовног оздрављења. Сада за тебе више нема мучне свакодневнице, ти ћеш пред Лице Божије стати освештан и исцељен.

facebook.com/serafim.petkovic