Приче Соломонове (31. део)

31. Материне поуке једноме цару. Похвала врсној жени.

1. Ријечи цара Лемуила; сабране ријечи којима га је учила мати његова.
2. Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завјета мојих?
3. Не дај кријепкости своје женама, ни путова својих онима што сатиру цареве.
4. Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5. Да не би пијући заборавио уредбе, и измијенио правицу којему невољнику.
6. Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужна срца;
7. Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сјећа своје муке.
8. *Отварај уста своја за нијемога, за ствар свијех намијењенијех смрти. [*Јов 29, 15.]
9. Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10. *Ко ће наћи врсну жену? Јер вриједи више него бисер. [*ПрС 12, 4; 18, 22.]
11. Ослања се на њу срце мужа њезина, и добитка неће недостајати.
12. Чини му добро, а не зло, свега вијека својега.
13. Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14. Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15. Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао дјевојкама својим.
16. Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17. Опасује снагом бедра своја и кријепи мишице своје.
18. Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19. Рукама својима маша се преслице, и прстима својима држи вретено.
20. Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21. Не боји се снијега за своју чељад, јер сва чељад њезина има по двоје хаљина.
22. Покриваче сама себи гради, танко платно и скерлет одијело јој је.
23. Зна се муж њезин на вратима кад сједи са старјешинама земаљским.
24. Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25. Одијело јој је крјепост и љепота, и осмијева се на вријеме које иде.
26. Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27. Пази на владање чељади своје, и хљеба у лијености не једе.
28. Синови њезини подижу се и благосиљају је; муж њезин такођер хвали је;
29. Многе су жене биле врсне, али ти их надвисујеш све.
30. Љупкост је пријеварна и љепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31. Подајте јој од плода руку њезинијех, и нека је хвале на вратима дјела њезина.