Ми живимо у неком времену када је одређена врста побожности у експанзији.
Овдје мислим на одређену групацију људи и на њу ћу се ограничити.
Многи данас читају и дијеле по интернету разне цитате Светих Отаца. Многи путују по манастирима. Света Земља, Грчка, Русија, Румунија... Многи су упознали велике духовнике. Имају пуне куће икона. У разним су групама гдје као нешто читају псалтир, пропивиједају и слично...
Међутим, да ли такви људи заиста духовно напредују!?
Дешава се врло често да такви људи падају у неке гријехе што себи не би дозволио један просјечан српски сељак који три пута годишње дође у храм.
Дешава се врло често да такви људи не могу да поднесу ни најмањи проблем илити муку коју тај сељак носи без проблема!
Видјећете да су уста тих људи пуна осуде не само према свештеницима и другом народу него чак и према великодостојницима нашим и према светињама.
Видјећете да у њиховим породицама влада хаос за разлику од овог мог сељака у чијој кући је мир и радост баш као у неком манастиру.
Видјећете да ти људи у Јерусалиму или на Егини немају ону радост у себи коју има тај сељак када дође (три пута годишње) у свој сеоски храм и кад види свог попа којег поштује до неба!
Е па... ти људи имају много знања о Богу али нису упознали Бога.
Познају много о Богу али не знају Бога!
Нпр. ја много знам о Ђоковићу али њега стварно нисам упознао! Мислим да то није исто. Да сам га упознао тражио бих му да нам уради фасаду на храму 
Проблем тих људи је што Бога траже на погрешан начин, на погрешним мјестима...
Зато немају ту слободу да од Бога затраже оно што им треба!
Нажалост, пошто Га не налазе, они се запетљају у свему томе и онда су лак плијен за ђавола који им само убацује нове лавиринте... па кад их покоси не знају шта их је снашло јер нису упознали Бога па не могу ни да Му затраже помоћ.
Они уствари не знају ни како се моли срцем.
А... овај мој сељак зна. Њему треба још само да мало више иде у храм и да пости и да се исповједа и Причешћује и то је то. Успио је!
Шта њима треба да успију?
За почетак да признају себи да су изабрали погрешан начин. Да признају себи да се нису срели са Богом. Да се смире. Да Бога потраже у својим парохијским храмовима код својих парохијских свештеника.
ЈЕДИНИ ПУТ!
Спусти ум свој у срце своје и ту се сусретни са Господом а онда Му се свим својим бићем баци у загрљај и живи са Њим!
То је једини пут Богопознања!