Уништавање црквеног мира и јединства је највеће зло, неупоредиво са било чим другим

Спољни непријатељ није тако страшан као унутрашњи неред. Под утицајем спољног притиска може се концентрисати, прибрати. Али ако је црвоточина изнутра, то је увек нож у леђа.

Приче Соломунове садрже следеће речи:

«На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој: очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву, срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло, лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом» (Приче 6: 16-19).

Обратите пажњу на важну поруку између редова. Аутор наводи шест главних људских грехова, али они се сматрају мање опасним и злонамерним од седмог — греха оних који сеју раздор између браће.

Господ не само да мрзи такве, они су одвратни Његовој души. Мржња може бити хладна и равнодушна, а гађење говори барем о гнушању, указује на одвратност поступака.

Заиста, уништавање црквеног мира и јединства, који су уједињени благодаћу Светог Духа, неупоредиво је највеће зло. Било који други грех штети самом грешнику или ономе коме је овај грех усмерен, али не угрожава црквено јединство и није у стању да разбије црквени свет. Али они који дираjу у братско јединство чине тешки злочин не само над људима, већ и против Цркве и Бога.

«Не гради се срећа на туђој несрећи». Не мислите да издајом брата неко може бити срећан. Издајник никада неће имати радости, без обзира како се трудио да убеди себе или превари. Сада непријатељ људског рода рањава и цепа Цркву Христову рукама својих слуга, било свесних или не — време ће да покаже. Али нека не сматраjу себе недодирљивима. Мрзитељ људи, отац лажи никада не плаћа добро за услуге које су му пружене. Оне који су издали прогутаће, заправо, њихов покровитељ.

Христове ученике препознајемо по плоду: љубав и мир владају међу њима. Непријатеље исто препознајемо по плодовима. Раскол, распра, подела — нису од Бога. Они који посеју раскол у туђој кући, жеће раскол у себи. Овај закон је подједнако важан као и закон гравитације у материјалном свету. Да ли је заиста неразумљиво и није очигледно шта стоји иза слогана, речи и дела оних који су задужени за деструктивне покрете и процесе?

Уништавање самих себе. То jе само пола зла, ако људи не знају шта раде, искрено се варају. Тешко онима који су свесно кренули путем борбе против Цркве Христове.

Преподобни Пајсије Светогорац је рекао: «Овај живот није зато да бисмо га живели срећно, већ да бисмо положили испите и прешли у други живот. Стога морамо имати следећи циљ: да се припремимо тако да кад нас Бог позове, чисте савести одемо, уздигнемо се до Христа и будемо увек с Њим».

Припремимо се за састанак, живимо по својој савести и чврсто се сећамо да Господ неће напустити свој народ и неће га постидети. Никад.

pravlife.org