Иако Син Божији, Он је – понизио Себе. То гажење сопственог „ја“ – најтежа је ствар на свету. Зашто најтежа?
Као прво, зато што смо сви ми нечим рањени – погрешкама родитеља, породичним односима који нису били најбољи – и одмах заузимамо одбрамбени став. Увек смо спремни да штитимо себе и да размишљамо овако: „Да не настрадам овде, да ме неко не повреди“. Тај наш самољубиви (нарцисистички) страх је велик. То је узрок број један.
људи уопште заслужују много љубави и разумевања, јер данас су углавном у ранама које су им нанете са свих страна. Човек најпре треба да исцели себе. Знате ли како је велика ствар – исцељење? Какву слободу оно носи са собом? Да не бих мрзео оне који су ми ране нанели, да ме не би болело то што су ми учинили. Ову слободу даровао нам је Дух Свети, то је благодат усиновљења, Крштења, али она долази само у мери у којој човек предаје себе Богу.
У тој тајанственој сагласности између Бога и човека започиње исцељење, које је чудесно и у коме одрасли одједном постаје налик вољеном новорођеном детету. Психологија то исцељење не може да нам пружи. Годинама изучавам различите психолошке теорије и видим да психолошка наука не може да схвати ни нарцисизам у његовој суштини, ни то зашто он постоји, нити пак како да се отарасимо нарцисистичке трауме.
Отац Николај Лудовикос
facebook.com/jovanjamanastir