Зашто иконе треба куповати у црквеним продавницама

Прво да се подсетимо укратко, шта је заправо икона.

Уз то што је прозор у вечност (како се најчешће каже), икона је својеврсни посредник најтананије човекове молитве са својим Створитељем и свима онима који су на њој изображени. Уз свете мошти, у времену и простору су најадекватнији и најопипљивији део вечности. Она није никакво уметничко дело, иако својом лепотом премашује лепоте свих уметничких дела. Сводоци ове тврдње су сами православни храмови широм света, који су свима отворени и доступни. Од "Аја Софије" преко "Храма Христа Спаситеља" у Москви, до наше "Студенице" и многих других знаних и незнаних светиња где се служи света литургија.

Свети Василије Велики је рекао да "поштовање упућено икони, доспева до праобраза”. И то је оно најважније. Зато смо дужни према њој опходити се на такав, адекватан начин.

Када купимо икону у црквеној продавници, првенствено добијамо благослов (гаранцију) да је та икона урађена како треба. Да је приказ иконописан у духу наше Цркве и да је на њој све на свом месту. Имали смо прилике видети покушаје икона које су радили многи врсни сликари, али немајући тај дух у себи и адекватно знање, правили су велике канонске промашаје. Недопустиве. Зато такве ствари не треба препуштати случају.

Неки су ишли толико далеко, да су сами по сопственом нахођењу исецали жељене делове и то каширали и урамљивали. Није спорно ако то човек уради са неком "деизис" композицијом (приказ Господа са Пресветом Богородицом и Светим Јованом или неким другим светитељем), те рецимо издвоји само Пресвету Богородицу, али да остало остане неоскрнављено. Но проблем је када се сече и кида, као да се ради са тапетама.

Ево примера на фотографији коју постављам у склопу ове објаве. Јуче сам наишао на оглас где човек продаје икону Светог оца Николаја Мирликијског, а Господа Христа и Пресвету Богородицу је неко исекао на пола. И то све из разлога  да би је каширао на "свето тисово дрво"?!

Да ли је могуће да творевина може бити светија од Творца?

Да ли је заиста важно на чему је каширана, ако су Господ и Његова Пресвета Богомајка сувишни, и за њих нема места?

Наравно, ништа од овога није тачно а ни добро. И уверен сам, да веома жалости Светог Николаја, ком су чак име и светост исекли, само да би неко његов лик залепио на дрво које је у овом примеру центар свега.

Такође, други пример, показује икону Светог Давида, коју је неко каширао на дрво какво је имао. Дакле није прилагодио дрво образу, већ је по мери дрвета штампао образ. Но због пропорције, дошло је до изобличења које се највише види по неправилном кругу ореола око светитељеве главе. Опет погрешно и неблагословено. Ово су свакодневне појаве, и они којима је продаја икона само профит, са тим немају проблем. Али онај ко се моли, са тугом може да стане пред такав приказ, где је неко изобличио светитељев лик или као у првом случају исекао на пола два најсветија Лика у свим световима. Ликове Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице.

Зато апелујем браћо и сестре да иконе купујете при храмовима или евентуално од оних који их са сигурношћу доносе из неке светиње. На тај начин, чините исправну ствар. Помажете своју парохијску цркву и свог свештеника, или пак манастир из ког су иконе донете.

Неће се ваш свештеник "окористити" ако је понекад у храму икона и скупља за неких 50 или 100 динара. Заиста. А притом сте лишени свих додатних недоумица.

Исто је за све у животу. Хлеб купујемо у пекари а не у фарбари. Аутомобил нам поправља аутомеханичар а не ветеринар. Очи нам прегледа офталмолог а не вајар.

Врло је важно све поставити на своје благословено место и онда немамо брига. Често нас оно што је наизглед јефтиније, изађе не само скупље већ и прескупо.

Горан Маринић
Извор: Блог Вармеј https://varmej.blogspot.com/