Старац Јосиф ватопедски - Kако човек да спозна Божију вољу?

Kако човек да спозна Божију вољу?

Њеним упорним тражењем и одрицањем од сопствене воље, јер се и Господ одрекао Себе, ставивши се у апсолутно послушање Оцу.

Бог није подвргнут ни страстима, ни грешкама, нити Га покреће нека скривена мисао, јер је Он – свемогућ. Знајући све унапред, Он без грешке открива Своју вољу или делимично, или у потпуности, у зависности од настале потребе и имајући у виду подржавање човека и безопасност дела.

Због несавршенства и претходне природе подвргнуте променама, творевина се суочава са божанском вољом, али често иста није у сагласности са њиховим интересом и циљевима. Kао творевина од Праузрока, твари саме по себи, ван Творца не могу да достигну најбоље, савршено стање. Тај, оваплоћен у делу, Промисао савршен по својој природи, пошто проистиче од свесавршеног Бога још се назива и Божијом вољом.

Због искварености и промена, којима смо се подвгрли, Божија воља, налазећи се у сфери домостроја, постала је флексибилна и може да се мења, али се не може поништити, већ само преобразити, што се и дешава ради наше немоћи, док не дођемо у стање равнотеже.

У односу на нашу разумну природу Божијој вољи је угодно, да се «сви спасу и дођу у познање истине» (1 Тим. 2, 4). Међутим човекова равнодушност или слабост, или ограниченост ума приморавају Божију вољу да мења своје намере у односу на нас, што неискусне доводи у стање незадовољства и унинија. Знајући да је Божија воља непогрешива, ми не треба да будемо незадовољни или да ропћемо, већ да признамо своје грехе и да се са вером потчинимо Промислу.

Ако «ниједна јота и ниједна титла из закона неће нестати» (Мт. 5, 18) и ако «су ваше длаке на глави избројане» (Мт. 10, 30), какво имамо право да се жалимо на неке привидне незгоде, које нам се дешавају у овом жалосном стању? Kако то описује апостол Павле: «Тако ли сте неразумни? Почевши Духом, сад тијелом свршујете?» (Гал. 3, 3)? Ми видимо само толико, колико нам вид дозвољава и све одлуке и планове доносимо на основу наших сопствених судова и закључака.

Бог тако не ради. Он, Kоји промишља о свој твари, не мења Своје одлуке, али мења начин деловања одвојених компоненти и чак одвојених људи, како би све уредио за нашу највећу корист. Познање Божије воље зависи у значајном степену од наших личних напора у трагању за њом, од тога колико смо се одрекли сопствене воље, несавршене и страсне, и колико следимо савет Цркве: «Питај оца твог, и он ће објавити старцима твојим и они ће ти рећи» (Утор. 32, 7).

Чиста савест и одлучност да се са највећом прецизношћу испуњава то што смо обећали Богу, јер ништа не промиче «срцу и утроби која испитује» (Пс. 7, 10), дају нам могућност да често спознајемо Божију вољу, пошто у оба случаја приближавамо к себи милост Божију. Ако човек има истински страх Божији, састрадање и милосрђе, једном речју, све што је Богу угодно, тада Он не скрива Своју вољу од оних, који живе љубављу јер је и Сам Љубав.

Било би добро да човек избегава да на груб осећајан начин моли Бога да му открије Своју вољу, како нажалост неки поступају, јер због наше гордости можемо лако да се саблазнимо и поверујемо тој информацији коју нам даје сатана.

manastir-lepavina.org