Колико сам плаћен

Јул 21, 2022 - 20:24

0 76

Црквена порта у једном војвођанском сеоцу.

Упекло ваљано, сабрани чекају свештеника и повремено пресецају тишину појединим "мудростима"...

-Требало би ово покосити. (Kонстатује Јованка)

-Ооо, како је зарасло! Па што то не покоси неко?! (Надовеже се Милица)

-Изгледа да нема ко. Они који би могли неће, а ови други који би као хтели, кажу да не могу. (Дода и Митар коју "паметну")...

-Па, да. Баш је запуштено.(Убаци се и Милован, трља брк док погледом шкиљећи прелази преко зарасле траве.)

Митар слежем раменима, као “није до мене и не знам шта би’ рек'о."

Сестре одоше у храм, Митар и Милован остају на клупи. Чекао је Милован да замакну па рече, онако скоро па повериљиво:

-Знаш шта брате? Знаш шта ја мислим?

Митар није баш горео од жеље да чује шта мисли, јер се сав презнојио и клонуо од врућине и сунчеве светлости која им директ у лице удара...Но, хајд’ као, заинтересује се, па га упита:

-Шта ти мислиш брате мој?!

-Ја мислим да би ово овде требало да коси свештеник!

-А, је л'? Па добро, може и свештеник. (потврди Митар)

-А, не, не. Не да би могао, него би и требало! (Одлучно и мало повишенијим тоном). А знаш зашто? Зато што је он за ово плаћен.

-За шта, да коси траву по црквеној ливади? Да није отац узео нешто и додатно (хонорарно) да радуцка... (Митар сам себи кроз осмех прошапута)

-Па он ти је плаћен да буде овде, да служи и да све то устројава. Разумеш? Он ти за сваку литургију добија плату. Јеси ли знао?

-Знам да свештеник има плату, али није плаћен хонорарно по служби, него на крају месеца, ако Бог да да има одакле да му се исплати плата, тада добије одређено примање. Али добро - да, плаћен је. И?

-Нема ту И? Ако неће он, ево има и црквењак. И он је плаћен! Знаш ли ти да и они имају плату? Црквењаци. (прецизира)

Митар се у моменту преиспита да ли је добро чуо. Пита га да ли зна да неко (за посао који ради) има и плату?! Када је прекинуо ту заврзламу у глави, одговори да је логично да човек који ради неки посао буде за исти и плаћен, јер и њему стижу рачуни за струју, воду, купује храну, школује децу...

-Па ето, и шта онда нас неко ту запиткује ко ће да коси?! Онај ко је плаћен тај нек и коси. (Не одступа нимало)

-Добро брате, али у опису њиховог посла сигурно нема ставки косидбе, кречења и слично. Што не кажем да не могу да одраде ако имају кад и ако су у стању. Мислим да је лакше и боље да то уради неко од верника као прилог за своје спасење и искупљење. Нека мрва, неко мало добро дело. И сваки пут неко други, да ником није на терет, то је важно...А сад, ако нема ко, нека плате мајстора или кога већ па нек уради. Немам ништа против.

-Тако је. Да се плати. Ко је плаћен тај нек ради.

-А реци ми, колико си ти плаћен? Упита га онако већ у задњем трену, таман кад је и сам помислио да немају више шта разговарати на ову тему.

-Ја, ја нисам нимало плаћен. (Сигуран у своју констатацију)

-Извини брате, али ти си највише овде плаћен. Односно, ја и ти.

-Ми?! (Зачуди се у неверици)

-Ми, ми. Најскупље и највише. Не плаћени, већ претплаћени.

-Не разумем.

-Плаћени смо крвљу Христовом. Плаћени смо Његовим Голготским мукама. Плаћени смо Његовим уздасима и јауцима на Часном Крсту. Његовим прободеним ребрима, исмевањем и пљувањем Његовог Пресветог лика. Плаћен си и откупљен. Овенчан слободом, вечним животом и Васкрсењем брате мој.

-Хм...па, јесте. То је тачно. (Изненади се Милован)

-Ево и данас (као и сваку литургију) бесплатно и ја и ти добијамо ту исту Његову крв и Његово свето Тело. Причешћујемо се самим Господом. Која и колика је цена сједињења са Богом?

-Па то се не мери. Непроцењиво.

-Тако је. Непроцењиво. Зато си најскупље плаћен, брате хришћанине. Исто као и ја, као и сви ми у нашем селу и широм света. Плаћени смо два миленијума пре него смо и угледали ову сунчеву светлост која нас и данас греје. И да ли нас је ико због тога упитао колико смо за ово платили Господу, колико и како узвраћамо јер нам даје шансу за вечни живот у заједници са Њим, Пресветом Богородицом, Светим Претечом и свима светима?

-Ма шта смо дали...Ништа.” - закључи.

Зазвонише црквена звона и неко повика: Ево оца!

-Хајмо на службу брате. (Рече Митар)

Загрлише се и кренуше ка храму, док сунце још ревносније и "бесплатно" настави испуњавати своје послушање.

"Јер сте купљени скупо. Прославите, дакле, Бога тијелом својим и духом својим,
јер су Божији." 1. Кор. 6, 20.