Најслађе јагоде које нисам пробао

Јул 21, 2022 - 20:28

0 62

По истинитом догађају...

Пре седам година Добривоје је био незапослен. Радио је хонорарно неколико послова, али и даље није могао зарадити неки значајан новац којим би покрио своје младалачке потребе и једним делом помоћи породици. Зато се јавио на оглас који је видео једном приликом у Новом Саду, где траже раднике за рад у пластеницима у Италији. Конкретно у тој тури су водили људе на брање јагода. Навели су како је плата 600 евра плус смештај и ручак. Написали су на плакату да се иде на три месеца. Преломио је и решио је да проба. Обзиром на његову младост, до тада још нигде није радио ван своје земље и имао је једну врсту страха, но знао је да мора пробати.

Агенција је за услугу посредовања тражила 200 евра по особи. Он није имао тај износ па је на више места позајмио новац како би се пријавио. У данима док је ишчекивао полазак, једном приликом је рекао свом десет година старијем рођеном брату (са којим је од рођења делио собу, осећања, муке и радости)

-Знаш, обзиром да ми је први пут да идем овако нешто радити, имам неки чудан осећај. Мало се плашим. Не посла, већ што идем у туђу земљу, не знам никога, а најгоре ми је што нисам крштен.

-Разумем...Па, шта си мислио?

-Морам се крстити пре него одем. Нема друге! (Одлучно је рекао) Не дај Боже да ми се нешто деси па да умрем некрштен. Због пропуста родитеља у детињству да испаштам и после овог живота. Сад је моменат.

-Браво брате! Јако ме радује ова твоја одлука. (Ту се снажно загрле)

-Полазак у Италију је 8. јула. Можеш ли се распитати у цркви шта је све потребно па да видимо око организације и када може?

-Наравно, отићи ћу већ сутра па ћемо тачно знати.

Његов брат Марко је као старије дете у породици, крштен такође као одрасла особа. Годинама уназад живи литургијски и знао је да његов брат прави најважнији корак у свом животу. Радовао се истински и ту радост није могао сакрити. Већ сутрадан је отишао код надлежног свештеника и распитао се. Чим је изашао из парохијског дома позвао је Добривоја.

-Брате, било је неколико слободних термина али сам ти заказао за 7. јул у 13 часова. Јесте то дан пред полазак, али је и празник рођења Светог Јована Крститеља.

-О,супер. Ивањдан! (Озари се Добривоје)

-Да!

Ето баш на Претечин празник. (Крсна слава њихове породице)

-Хвала ти пуно. Не бих могао другачије кренути, веруј ми.

Тај телефонски разговор је потрајао још неко време, али се наставио и уживо када је Марко стигао кући.

-Слушај...Знам да звучи невероватно.Али...Не знам ни сам како да почнем... (Рече Марко)

-Шта је било, шта се десило? Јел нешто око крштења? Отказано?

-Не, не, није. Напротив. Мислим, у вези крштења је, него...

-Реци, шта се десило?

-Ма...Размишљао сам нешто....Ти знаш каква је мама. Знаш да је о Цркви пре имала став какав је имала, и да је временом и код мене "спустила лопту". Мислио сам...не знам...

-Шта?

-Мислио сам да се и она крсти сада са тобом.

-Јеси ли озбиљан?!

-Најозбиљнији.

-Па како?

-Она је посебно везана за тебе као млађе дете. Мислим, подједнако нас воли али је на тебе осетљивија. Просто то је такаво неписано правило. Када би је замолио, и рекао да је то твоја жеља. Да не желиш ићи некрштен по свету...и да би ти значило да се и она крсти. Не мора сада имати неку посебну вољу ни свест чему приступа, али је важно да то чини својевољно и да је нико на то не тера - да није против. А познавајући је, и сам знаш да нема тога ко би је на нешто натерао. Дакле биће искључиво њена одлука. А ти је као син замоли.

-Ух човеке! Сад си ме баш следио.

-Знам. Али гледај да искористимо прилику. Она је од тебе старија 30 година. Не дај Боже да јој се нешто деси, а некрштена.

-У праву си. Питаћу је. Мада ни сам не знам како. Већ сам се одсекао.

-Хајде, па уз Божију помоћ. Ујутру после доручка разговарајте. Ја ћу бити на послу, па искористи прилику. Да не каже да је то моја идеја. Знаш њу, одмах намирише... (Ту се насмеју, изгрле и одоше спавати.)

Сутрадан, по повратку са посла Добривоје је сачекао Марка пред кућом и препричао му разговор са мамом, који је изгледао овако:

-Мама, морам нешто да те замолим.

-Реци. Јел неки проблем?

-Не, не, није...Него сам ти хтео рећи да те волим, и да ми је жао што се ускоро први пут растајем од породице на неко дуже време.

-Шта да ти кажем дете моје. Ја ни сама не знам где сам.

-Хтео сам ти рећи да сам одлучио да се крстим. И то пре одласка. Једноставно, не могу кренути некрштен.

-Стварно?!

-Да...и то ми је најважнији дан у животу. Годинама сам га чекао и изгледа да је ово тај моменат. Једноставо нема друге.

-Аха...па добро, ти знаш. Кад си то мислио?

-Одмах дан након твог рођендана.

-Тако брзо!?

-Да, морам, временски сам ограничен...и хтео сам те нешто питати. Да ли би ти хтела да се нас двоје заједно крстимо?

-Ајме дете, па како то?

-Тако. Заједно у исто време.

-Па јел то уопште може?

-Може. Распитао сам се.

-Ево искрено не знам...

-Мени је једино важно да ти немаш ништа против, да то чиниш својом вољом, па иако је мени за љубав. Можда не знаш шта ти то заправо значи и треба у животу, али ћеш учинити праву ствар.

-Немам ја ништа против, само не знам где ћу сад...у овим годинама, као да нешто изигравам посебно да сам сад као неки верник, ко остали што су од рођења.

-Нема то везе. Ако хоћеш-хајмо заједно. Да у миру могу отићи и ето ме за 3 месеца.

-Па добро...сад си ме баш збунио...Али немој ништа говорити Марку. Нек се изненади на дан крштења.

-Важи, немаш бриге...

И ту су завршили овај договор...Прекине га старији брат:

-Чекај, она је стварно пристала?!

-Пристала! Кад ти кажем.

-Ау човече! (Која Божја милост и промисао - у себи ће Марко) Ништа, онда ћу се изненадити, све по договору. Хвала Богу брате мој, баш сам срећан због овога.

Уђоше у кућу и наставише свако са својим обавезама...

Неколико дана касније, замоли Добривоје Марка да са свог телефона позове агенцију која води у Италију јер му је сумњиво како то да је увек заузето када их зове. Марко позове и одмах добије везу:

-Добар дан, ја само да проверим када је тачно полазак на рад у Италију?

-Полазак је 8. јула у 19 часова. У Београду купимо раднике на неколико локација. (И ту наведе где све долазе по путнике)

-У реду, само сам хтео да проверим. А да ли је већ неко отишао?

-Јесте, једна група је већ тамо на раду.

-У реду, хвала Вам.

Било му је ту нешто сумњиво па рече:

-Овде ми нешто не звучи баш убедљиво.

-Ни мени. Прво, што су ми изгледа блокирали број, а друго читао сам на нету да је у току нека превара коју су инспектори нахватали. Нека непостојећа агенција. Још нису објавили име, али осећам да је то то...Изгледа да сам се и ја упецао.

-Ма дај, не мрачи. Сачекај мало, видећемо за дан-два. Позваћу опет.

Након извесног времена, повиче Добривоје:

-Ево, знао сам! Јесам ли ти рекао?

-Шта је било?

-То је та агенција. Објавили су име. У питању је превара.

-Ма шта причаш?!

-Ево, читај...

Марко је био збуњен. Видео је тугу у очима свог млађег брата. Сутрадан му је крштење, а сва се туга на њега излила. Као да је свака нада потонула. Рече му...

-Сачекај који дан. Видећемо шта ће се дешавати. Немој дозволити да ти ишта сада поквари дан који следи. Пусти, даће Бог-решиће се...

Сутрадан су сви породично отишли у храм. Мама Драгана је сва битна јер Марко "не зна" да ће се и она крстити, и једва чека његову реакцију. Када је свештеник позвао оглашене приступише заједно, мама се осмехну па рече старијем сину:

-Ево и ја ћу! Ха, шта кажеш?

Марко је истински био срећан, па је у маминим очима деловало као да се стварно изненадио. А њега је заправо носила та радост јер ће се коначно и мајка крстити.

Након што су дошли кући, приредили су ручак за кумове и дан су провели у радости коју може пружити једино и искључиво само Господ Бог, Духом Светим у својим светим тајнама. Био је то предиван Ивањдански дан...На заласку вечери, када су испратили кумове, и када су браћа отишла у своју собу, легли свако у свој кревет, а млађи од њих двојице, новокрштени Добривоје рече:

-Знаш шта...Вратићу ја некако већ те паре што сам позајмио. Нека...Опраштам им... Ово ми је најкориснијих 200 евра које сам у животу потрошио. Не жалим ни трена. Мама и ја смо се крстили-то је најбитније. Ко зна када и да ли би до овога икада дошло да није било тог лажног огласа. Срећан сам до неба. Ово су најслађе јагоде иако их никада нисам пробао!

Ивањан 2022. л.Г