Сам против свих

Јул 21, 2022 - 20:19
 0  62
Сам против свих

Боле је син аутомеханичара и учитељице. Његова мајка је кроз своје дугогодишње васпитачко искуство са другом децом, очигледно негде у свему томе пропустила период одрастања и стасавања свог сопственог детета у зрелу личност. Отац, честити локални аутомеханичар и лакирер, увек у послу као и сваки мајстор. Осим недељом, коју ревносно поштује. И њему је ваљда то негде промакло у својим свакодневним пословима. Но, Боле је одрастао, оженио се, добио сина Стефана. Од оца наследивши љубав ка аутомобилима, од малена је цртао разне тркалице, рели возаче и све оно што има везе са аутомобилизмом. Урадио је мноштво итекако запажених цртежа, али их никада нигде није изложио. Видео их је само онај ко је некада крочио у њихов дом. Неки пак међу њима, хтели су купити неке од тих цртежа али Боле није хтео ни да чује за ту опцију. Сматра да други "нису достојни да у свом дому имају његову личну емоцију". Он вечито кука како нема пара и да је живот у Србији бедан, да је власт та која нас свакодневно убија, да су црквени великодостојници издали свој народ, да нема здраве вере, да су сви противници православља, да су људи постали хладни и лоши. А некада је (не тако давно) долазио сваке недеље са својим оцем на свету литургију, али је онда у једном трену пресекао и рекао да више неће долазити јер су сви свештеници како наводи "отпали од вере". Његов отац је наставио долазити, често нам се јада како има проблем са сином и да не зна како да му приђе. Но сада је све теже јер се Боле оженио, он је постао родитељ и нема ту пуно простора да му човек укаже на стање у ком се налази.

Иако живи оскудно, не зато што мора већ што му то његова личност налаже, он је са женом и сином отишао из родитељског дома. Као подстанар код једног пензионера, изнајмили су собу и ту живе. Пренео је једино своје цртеже којима је опчињен. Од нечега се живети мора, а Боле није у стању да се запосли. Не физички. Здрав је хвала Богу. Он нема личну карту. Сматра да је она огледало ђавола. Да га на тај начин прате и уходе и да" издаје православље". Отац га је молио да направи барем ону без чипа, али није хтео. Каже да ће остати у вери па макар и сам! Но, и ту је дошао до решења како да дође до новца, а да и даље остане "чист", притом да ништа не мора да ради. Наговорио је своју жену да се пријави у агенцију која води у Словачку како би тамо склапала делове у некој фабрици електромотора. Обзиром да она није неко ко живи литургијски те је та тема много и не интересује, пристала је на тај посао, како је рекла: "Да свом мужу обезбеди миран и побожан живот." Боле је незванично (тако што је прећутао) дао пристанак да направи пасош и она је отишла. Њихов син Стефан је прешао код баке и деде, а обзиром да је још увек мали, ништа не зна и ужива са дедом у радионици, док Боле свакодневно чита акатисте, затворен у соби изнајмљеног стана и црта рели возаче.

У једном трену је позвао брата од ујака да се похвали како му је жена оданде послала неколико оригиналних макета болида Формуле 1, као и реплику кациге мотоциклисте Валентина Росија коју му је купила када је једном приликом из Нитре ишла у куповину у Беч. Сав је сијао од среће. Рекло би се да је његов циљ испуњен. Црта аутомобиле па те радове лепи по зиду собе, остао је кући, нема пасош ни личну карту и ђаво није успео да га превари.

Једном се изјадао мајци како му једино недостаје да са неким одигра партију шаха, али у целом граду нема особе са којом би могао сести и заиграти макар ту једну партију. Сви су "пали и под влашћу нечистих сила" - те се зато помирио да шах као његова друга љубав лагано у његовом животу изумире. Но, њега ништа неће поколебати.

Тако Боле, у миру и ревности упркос свим бурама, живи свој хришћански живот и задобија Царство Небеско. (...)

Његов отац нам се у једном од наших сабрања након литургије пожалио како га је питао, шта он мисли шта ће бити са његовом женом, па и њим-његовим оцем, мајком и свима осталима који имају личну карту, који раде, одлазе недељом у храм на службу. Одговорио је како му је жао што неће добити спасење, али он им није крив што су "поклекли" за разлику од њега.

По речима свештеника Георгија Маскимова: „Љубав је жртва. Колико жртвујемо себе ради другог човека – толико га волимо“. Што значи и обратно. Колико год друге жртвујемо зарад своје личне користи - то их заправо мање волимо. А какви смо то хришћани и људи, ако себе стављамо испред својих ближњих, и не дао Бог ако их користимо као алатке за своје лично спасење? И зар ико може и помислити да га без чистог срца, на крају таквог пута заиста спасење и чека?! А Господ нам је оставио и ову свеистину:

"Блажени су чисти срцем, јер ће они Бога видети."

????✏️Горан Маринић
Извор: Блог Вармеј https://varmej.blogspot.com/

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!

Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!