Игуман Иларион Алфејев: Молитва за ближње

Морамо се молити, не само за себе, него и за наше ближње. Свако јутро и свако вече, или налазећи се у цркви, морамо се сетити наших рођака, ближњих, пријатеља, непријатеља и за све приносити молитву Богу. То је јако важно, зато што су људи међу собом повезани невидљивим нитима, и често молитва једног човека за другог спасава га од велике опасности.

Игуман Иларион Алфејев: Молитва за ближње

Светом Григорију Богослову догодило се следеће. Још у младости, када још није био крштен, пловио је преко Средоземног мора бродом. Одједом је започела велика бура, која је трајала неколико дана и нико се више нија надао спасу и избављењу, брод је био скоро сасвим потопљен. Григорије се молио Богу и за време молитве видео је своју мајку, која се у то време налазила на обали, али како се касније разјаснило, предосетила је опасност и непрестано се молила за сина. Брод је, упркос свим околностима и очекивањима, срећно пристао на обалу. Григорије је увек памтио да су за његово избављење заслужне молитве његове мајке.

Неко може рећи: „Ево још једне приче из живота древних светих. Зашто се нешто слично не догађа данас?“ Уверавам вас да се и данас догађа. Знам много људи, који су молитвама својих ближњих спасени од смрти или велике опасности. И у мом животу било је много примера  када сам избегао опасности молитвама моје мајке или других људи.

Једном сам имао саобраћајну незгоду и може се рећи чудом сам остао међу живима зато што се аутомобил сурвао у провалију преврнувши се неколико пута. Од аутомобила ништа није остало, али возач и ја смо остали живи и неповређени. Десило се то ујутро око 5 часова. Када сам се увече вратио у цркву где сам служио затекао сам неколико верница које су се пробудиле у пола пет ујутро осетивши опасност и почеле да се моле за мене. Њихово прво питање је било: „Шта се десило, баћушка?“ Мислим да смо захваљујући њиховим молитвама возач и ја спасени од невоље.

Морамо се молити за своје ближње не ради тога што Бог не зна како да их спасе него што Он жели да учествујемо у спасењу једни других. Наравно, Он Сам зна шта је потребно сваком човеку – и нама и нашим ближњима. Када се молимо за ближње то уопште не значи да желимо да будемо милосрднији од Бога. Али то значи да желимо да учествујемо у њиховом спасењу. И не смемо у молитвама да заборавимо на људе са којима нас је живот спојио и о томе да се они за нас моле. Свако од нас може увече пред спавање рећи Богу: „Господе, молитвама свих оних који ме воле, спаси ме.“

Сетимо се живе везе између нас и наших ближњих спомињимо увек једни друге у молитви.

Игуман Иларион Алфејев - О молитви
Фонд „Хришћански живот“, Клин 2001