Молитва светитељима

И као што очи Господње стално мотре на земљу и на све што је на њој, тако исто и очи светитеља не могу а да не буду упрте тамо куда је уперен и поглед Господа свега створеног и где је њихово благо, тојест њихова тела, дела, света места и они који су им поверени: Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше (Мт. 6, 21). Ти знаш како срце види брзо, далеко и јасно, посебно ствари из духовног света. То се односи на све врсте знања, посебно на духовна где се већина тога усваја само вером, односно виђењем срца. Срце је око човековог бића и што је чистије, то брже, даље и јасније види. Али то око душе код светитеља Божијих је још за време овоземног живота доведено до највећег могућег степена чистоте, а кад су се након смрти сјединили са Богом, оно је, благодаћу Божијом, постало још бистрије и далековидије. Зато светитељи и виде веома јасно и далеко, тако да виде и наше духовне потребе. Они виде све оне који их срцем призивају, тојест оне чије су умне очи директно усмерене према њима и за то време их ништа не може замаглити или изазвати сумњу и маловерје код њих. Могло би се рећи да се очи срца онога ко се моли у тим тренуцима на неки начин сливају с очима оних које својом молитвом призивају. Ту је у питању вид који је тајна велика. Они који имају искуства у томе знају о чему је реч. Заиста је лако комуницирати са светитељима! Треба само очистити вид свога срца, одлучно га усмерити ка датом светитељу, молити га за оно што нам је потребно и заиста ћемо то и добити. А што се тиче Господа, Он је апсолутни вид, апсолутна светлост, апсолутно знање! Он увек и у сваком трену испуњава небо и земљу и све види на сваком месту. Очи су Господње на сваком месту гледајући зле и добре (Прич. 15, 3).
Светитељи Божији близу су сваког верујућег срца и спремни су да, као најискренији и најбољи пријатељи, истог тренутка притекну у помоћ верним и побожним људима који их призивају вером и љубављу. По овоземне помоћнике у већини случајева треба неког послати и понекад дуго чекати на њихов долазак, док по духовне помоћнике не треба никог слати, нити их треба дуго чекати јер их вера онога ко им се моли у трен ока може довести у његово срце и исто тако по вери можемо одмах добити сву потребну помоћ, наравно духовну. Ово говорим из сопственог искуства. Ја у потпуности разумем често избављење из невоља заузимањем и заступништвом светитељâ, а посебно наше Владичице, Пресвете Богородице. Можда ће неко рећи да ту делује проста вера или чврста, одлучна увереност у сопствено избављење из невоље, а не заступништво светитеља пред Богом. Да нису у праву знам по томе што уколико усрдном молитвом не призовем светитеље и уколико их не видим очима свог срца, никакву помоћ нећу добити ма колико био убеђен да ћу се спасити и без њихове помоћи. Потпуно сам свестан и сасвим јасно осећам да помоћ добијам од оних светитеља које призивам управо због живе вере у њих. То се догађа исто као што се ствари дешавају на земљи. Наиме, своје помоћнике ја прво видим искреном вером у срцу, а кад их видим, онда их молим од срца, невидљиво, али за мене сасвим јасно и разумљиво. Пошто добијем невидљиву помоћ на потпуно неприметан начин, али на начин који душа осећа, ја уједно добијам и силну веру у то да је та помоћ стигла управо од њих, исто као што је болесник уверен да је добио помоћ од лекара, а не од неког другог, или од себе самог. Све се то догађа тако једноставно да је само потребно да то очи виде.
"У свету молитве"

manastir-prevlaka