Период Великог поста се често описује као „духовна фаза“. Већина нас жури да промени садржај фрижидера, сматрајући да је уздржавање од меса или млечних производа главна ствар. Али шта се дешава када мир поста прекину звуци свађе? Колика је вредност неслане хране када кућа „бруји“ од горчине и беса?
Често, придржавање формула поста постаје повод за нове тензије. „Зашто ниси скувао/скувала посно јело?“, „Зашто не поштујеш мој труд?“ У том тренутку, пост престаје да буде вежба смирења и постаје оружје наметања. Свети Јован Златоусти је рекао: „Која је корист не јести месо, него прождирати месо брата свога?“ У случају брака, овај „брат“ је особа која нам је најближа.
Ако су свађе са супругом свакодневна појава, онда наш пост мора да добије другачије значење. Права вежба ове године није уздржавање од хране, већ пост од језика.
Мир у дому је највећи дар који можемо дати Богу и себи. Када осетимо да расте бес, сетимо се да је стрпљење облик молитве. Дубок дах, тишина када друга особа провоцира, повлачење ради мира, вреде више од било које строге формалности.
Пост није борба за преживљавање без хране, већ борба за повратак љубави. Ако до Васкрса успемо да смањимо јачину гласа и повећамо топлину у погледу, онда ћемо остварити најуспешнији пост у нашим животима.
Васкрсење не долази само у цркве; прво долази у дневне собе и кухиње наших домова, где људи уче да опраштају.
Следећи пут када почне напетост, покушајте да кажете: „Немојмо да кваримо наш пост овом свађом. Чујем те.“
facebook.com