Православни појмовник за почетнике - АНТИМИНС

Значи „уместо трпезе“. То је литургијско платно на којем су представљена страдања Христова и полагање у гроб, које се ставља на Часну трпезу, у олтару храма. На њему се врши Света Литургија. Антиминс има део моштију Светитеља или мученика и носи потпис месног епископа. По традицији, очуваној из првих векова, антиминс представља својеврсну замену за Часну трпезу, будући обавезан за Литургију. Канон 31. Четвртог Васељенског сабора забрањује Литургију у обичним кућама или непосвећеним местима. Такође, седми канон Седмог Васељенског сабора забрањује освештање храма без моштију мученика. Уопште, мошти мученика, било да су стављене под олтарски престо, било да су зашивене у антиминсу, представљају небеску Цркву на којој почива земаљска Црква.
Свештеник прима антиминс од свога епископа, чији потпис гарантује не само постојање евхаристијске заједнице, него и заједништва које постоји између њега и свештеника. Освештани антиминс апсолутно је потребан за вршење Тајне Евхаристије, мада Свето Предање помиње ванредни случај мученика Лукијана, антиохијског свештеника, који, будући у тамници, служи Литургију на својим грудима.
Антиминс се, иначе, налази на Светом Престолу, увијен у тканину која се назива илитон. Отвара се за време Свете Литургије ради пресуштаствљења хлеба и вина у Тело и Крв Господњу.