"Последице неверја и моћ вере"

Септембар 24, 2024 - 01:52

0 35

"И отиде оданде, и дође у постојбину своју; и за њим идоше ученици његови.И кад дође субота, поче учити у синагоги. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега. А Исус им рече: нигдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме. И не могаше ондје ни једнога чуда учинити, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.И чуђаше се невјерју њиховоме." ( Мк.6,1-6)

Господ наш Исус Христос дошавши у постојбину своју , у град Назарет, који се налази у срцу северне Галилеје ушао је у суботњи дан у јеврејску синагогу , која је данас унијатски храм Мелкитске Грко- католичке Цркве која је у заједници са Ватиканом.

Ушавши у синагогу Господ наш Исус Христос почео је да учи на запрепашћење присутних који су га препознали као дрводељу, сина Марије, тј. Пресвете Дјеве Богородице и брата од праведног Јосифа деце од којих су Јаков и Јуда постали Апостоли.

Из овог малог одломка из Јеванђеља одмах се можемо уверити да је Господ Исус Христос постојао као стварна историјска личност који има своје овоземаљско порекло као што су посведочили његови суграђани.

Овде се такође види да је он "Син Човечији " као што и Исус самог себе назива пред својим ученицима :"И нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син Човечији који је на небу."(Јн.3,13) . Такође и кад пита своје ученике :"Шта о мени говоре људи ко је Син Човјечији? "( Мт.16,13) Дакле Господ наш Исус Христос је Син само једног човека, тј . Пресвете Дјеве Марије која га је зачела силом и дејством Духа Светога (Лк.1,35) а сви ми остали смо "људски синови" од оца и мајке.

А такође се можемо уверити и у његово Небеско порекло јер премудрост коју је имао као дрводеља није стицана на катедрама философа у њиховим Академија већ премудрост Божија коју има од векова као Син Божији.

А као Син Божији својим рукама чинио је многа чудеса ,у шта су се уверили и његови суграђани из Назарета, иако због њиховог неверја код њих " мало болесника исцијели метнувши на њих руке"( Мк.6,5).

Тиме пред својим суграђанима из Назарета показа да је Богочовек иако му они не указаше дужно поштовање на што им је Господ наш Исус Христос одговорио:" нигдје није пророк без части до у постојбини својој и међу родбином и у дому своме." (Мк.6,4)

Тако и данас многи у роду људском не указују дужно поштовање Господу нашем Исусу Христу иако су крштени и миропомазани већ својим животом се понашају као да никада није ни дошао и да што пише у Светом Писму се односи само на владике, попове и калуђере. А није тако, односи се на сваког од нас и сви смо позвани да слушамо и примењујемо реч Божију у своме животу.

Драга браћо и сестре, ако се не дешавају чудеса данас, не дешавају се првенствено због нашег неверја, јер како тада у Назарету Галилејском у својој постојбини не могоше Господ наш Исус Христос да чини чудеса због неверја својих сународника тако и данас због нашег неверја не чини чудеса јер чека да му ми са вером завапио из дубине душе ,као некада отац који је довео пред Господа сина свога са нечистим духом обузета да га исцели : " Верујем Господе, помози моме неверју!"( Мк.9,24).

Дакле, драга браћо и сестре, да би Господ наш Исус Христос дејствовао у нашим животима потребна је вера жива , делотворна , без иоле сумње јер само тад може Господ наш Исус Христос да одговори на наше молбе и да нас проведе кроз бурно море овоземаљског живота до мирне луке изабране земље Царства Небеског.

Архимандрит Евсевије Меанџија