Старац Јефрем Аризонски : Ево зашто се ђаво бори против човека

Његова уметност и вештина је усмерена да нас саплете и сруши, да би заробио наш ум, срце и осећање, да нас зграби и потопи у свој смрад да би се лишили Христовог освећења. Ап. Павле каже да борба хришћанина није против тела и крви, већ против принципа, власти кнезова таме, овога века, духова злобе у поднебесју. Овиме он жели да каже, да наша борба није борба у којој се ми боримо са човеком или са неколико људи, када се лије крв и када је борба телесна. Ми овде немамо такву борбу, већ имамо другачију умну, где се ми боримо против духа. Дух против духа. Човекова душа је дух, душа човекова је духовно биће. Личност. Та личност се пројављује посредством делова физичког тела. Као када ми видимо неког човека и разговарамо са њим, тако је и човекова душа, духовна суштина човека која има неку суштину и форму. Могу да кажем, да тај унутрашњи човек и јесте истинити човек, та покретачка снага, која се изражава у спољашњем човеку. Ђаво, као зли дух, труди се да нас запетља у грех. Он нам прилази са великим искуством и јако добро зна вештину како да нас обори, да би нас учинио грешницима у очима Бога и доноси нам мисли које нису добре и благе. Побуђује нас на разне грехе маштањем. Маштања долазе призорима, лицима, стварима, и помоћу тих слика, призора и лица он гура наш разум и побуђује наше срце, да ми пожелимо да то чинимо, што се не свиђа Богу, већ се допада само њему, мрачном и смрдљивом. Тај смрдљиви је напријатељ Богу, и таквим жели да учини и човека, да буде непријатељ Богу и да буде исто тако смрдљив. Пошто зна да ће отићи у пакао зато што то ради, он жели да и човек чини исто то, и да заједно са њим и човек оде у пакао. Као прво, он хоће да задовољи своју злобу, а као друго, да растужи Бога и да му каже: „ Видиш, Ти си постао човек, распео си се за њега, пролио крв за њега али тиме ниси ништа постигао! Ја сам узео од Тебе те људе!“ на тај начин жели да огорчи нашег благог Бога. 

Doksologija