Није сиромашан онај који нема већ онај који се продао
У времену када се све нуди и све купује, када се и реч и образ мере ценом, остаје једна али силна истина: није сиромашан онај који нема већ онај који се продао.
Јер човек који је једном продао своју душу, ма за шта, више није господар свога живота, већ слуга онога коме се поклонио.
Многи се данас продају – кроз политику, кроз посао, кроз друштво које тражи да се човек одрекне себе да би био „прихваћен“. За шаку новца, за мало власти, за пролазну корист – продају истину, газе образ, утишавају савест. И не виде да тиме не губе само част пред људима, већ и мир пред Богом.
Јер свака таква трговина има своју цену.
И што је најстрашније та цена није споља, већ изнутра.
Срце постаје теже, реч празнија, а душа све даља од светлости.
Такви корачају путем који је већ једном виђен.
Јер и некад се истина продала за шаку сребрника.
И тада је све изгледало као добитак али се завршило као највећи губитак.
Зато нека човек пази шта даје, а шта узима.
Јер није свака добит благослов, нити је сваки губитак пораз.
Боље је остати сиромашан у свету, а богат пред Богом, него богат у очима људи, а празан у души.
Јер онај ко прода истину продао је себе.
Онај ко се никад није продао стоји пред Богом као човек, а не као роб.
Његова глава није погнута пред људима, јер није савио кичму пред пролазним. Његова реч има тежину, јер није навучена страхом, нити купљена користи ради.
Његова тишина говори више него туђа вика, јер у њој нема лажи.
Такав човек може све јер му је душа слободна.
А не мора ништа јер му савест није у оковима.
Данас многи мисле да је снага у прилагођавању, у ћутању када треба говорити, у пристајању када треба устати.
Мисле да је мудрост продати мало истине да би се сачувало више користи.
Али то није мудрост то је почетак пада.
Јер ђаво никада не тражи од човека све одједном.
Он тражи мало по мало: једну реч против истине, један корак против вере, један уступак против образа.
И док човек мисли да није ништа изгубио већ је изгубио себе.
Онај ко се није продао, тај зна цену тишине и тежину речи.
Он не пристаје на неправду, макар остао сам.
Не продаје веру за страх, нити истину за корист.
Јер зна да све што се купи може да се изгуби, али оно што се сачува пред Богом остаје за вечност.
Шта вреди човеку ако му се отворе сва врата овога света, ако му се душе затворе небеса?
Шта вреди богатство ако се изгуби благослов?
Шта вреди слава ако се име избрише из Књиге живота?
Истински слободан човек није онај који има много избора, већ онај који зна шта никада неће изабрати.
И зато је данас највећи подвиг не продати се.
Не продати веру за страх.
Не продати истину за корист.
Не продати образ за пролазну славу.
Јер онај ко се продао мора.
Мора да ћути.
Мора да слуша.
Мора да служи.
А онај ко се није продао може.
Може да говори.
Може да стоји.
Може да страда али не пада.
И ако дође час када будеш стављен на меру овога света, сети се: боље је изгубити све, него изгубити себе.
Боље је стајати сам у истини, него бити са свима у лажи.
Јер на крају, неће се питати шта си имао већ шта си сачувао.
А онај ко је сачувао душу, тај је сачувао све.
Хаџи Горан Пузовић
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
