Када ствари у животу крену лоше,
када се више ништа не одвија по нашим плановима,
када се мучимо због наших поремећених породичних односа,
када наша деца нису добра,
када нас погоде излечиве и неизлечиве болести,
и када не знамо шта више да радимо,
када изгубимо мир,
када не можемо више ништа да учинимо,
када не можемо, чак, ни да се молимо
и када се осећамо потпуно изгубљеним
- немојмо губити наду!
Рецимо само овако: „Боже мој, чини што желиш.
Ја не знам, Ти знаш, Ти ме волиш.
Ако желиш да ја и све што је око мене буде уништено
- нека буде тако, ако је то воља Твоја“.
Када то будемо рекли, тада Бог, Који бескрајно воли
Своје створење, долази к нама и даје нам снаге,
даје нам благодат,
даје нам помоћ која надилази свако људско поимање.
Ми се, дакле, кроз читав свој живот
и кроз све невоље животне
припремамо за једно једино сведочење:
да је Христос васкрсао из мртвих;
и такво треба да буде православно богословље.
aрхимандрит Василије Гондикакис