„Благословен Бог, који ми је дао овај дан.“
Молим те, као брат: створи пустињу у себи.
Не повлачи се из света, али не дозволи свету да уђе у тебе.
Нека твоја душа постане скинија, која садржи свећу молитве, хлеб Речи, воду благодати.
Без претеривања, без буке.
Нека те називају незналицом, али нека кажу: у њему је љубав.
Нека не разумеју твоју „тишину“, али нека се у твом присуству осети мир.
Ти си икона, ти си посуда.
Не дозволи никоме да те сломи изнутра.
Чак и ако је то „мишљење већине“.
Ти кажеш:
„Али ја морам да знам да сам у току.“
Ја кажем:
Христос је Пут.
Он је водич.
Он је светиљка твојим ногама.
Не новине, не стручњаци, не проток информација.
Већ Он.
Сваки пут када се изгубиш у овом свету, не читај више, већ се више моли.
И видећеш како твоја душа постаје јаснија.
Како анксиозност нестаје. Како страх нестаје попут сенке на светлости дана.
Одржавај свету тишину.
То није пасивност. То је активни чувар твог унутрашњег света.
Не жури да одговориш. Не будите први који реагује.
Воли тишину више од доказа.
Воли јасноћу молитве више од сјаја вести.
Нека твој ум буде монах, а срце олтар.
Не дозволи да заседне било шта што куца на олтар, чак и ако је у облику „важних информација“.
Нека мање учиш. Али ако познајеш Христа, научио си све.
Нека мање читаш, али ако читаш Јеванђеље, храниш се Светлошћу.
Нека будеш сиромашан мишљењима, али богат саосећањем.
Јер нико није спасен оним што је прочитао.
Свако је спасен тиме како је живео, како је волео, како је опраштао.
Учините своје јутро светим.
Почните дан не телефоном, већ крстом, молитвом, метанијом, тишином...
Нека прве речи дана буду ваше, а не туђе:
„Благословен Бог, који ми је дао овај дан.“
И током дана, питајте се:
„Да ли ме ово приближава Богу или ме удаљава?“
Шта год вас не приближава, пустите то.
Не морате све знати.
Морате бити верни.
Учините своје вече временом покајања.
Немојте заспати са вестима, већ са молитвом:
„Опрости ми, Господе, ако сам данас постао део буке, а не светлости. Ако сам био раздражен, а не милостив.
Ако сам ћаскао, а не молио се.“
И тада ће чак и умор постати благословен, а сан, свет.
Не будите гласноговорници злобе.
Не будите преносиоци страха.
Не будите одјек лажи.
Будите светлост, будите икона, будите мала свећа, тиха, али осветљавајућа.
И ако осветлите чак и мало, они око вас ће престати да се плаше.
Нећемо освојити овај свет тако што ћемо постати исти као сви.
Трансформисаћемо га тако што ћемо постати другачији.
Не бојте се да будете другачији.
Не бојте се тишине.
Не бојте се страхопоштовања.
Нека се други свађају, а ви се молите.
Нека други дискутују, а ви плачите због грехова.
Нека други кључају, а ви носите воде тишине.
И тада ће Бог бити с вама.
Јер Он није у буци, Он је у љубави, у скрушеном духу.
У уму обновљеном благодаћу.
И када свет поново пожели да виче, ви - ћутите.
И чак и ако цео поток тече у једном правцу - стојте.
Чак и ако сви кажу: „Мораш ово знати!“ - ти реци:
„Желим да познам Бога.“
Чак и ако останете сами, нисте сами ако је Христос у вама.
Живите тако. Не умом света, већ срцем светлости.
И нека ваша душа не буде параван, већ храм.
jеромонах Тихон
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
