“Ако постоји живот, желим да живим“
Никоме и ничему нисам хтео да дозволим да изврши духовно, насиље нада мном. Вера у Бога за мене би имала предност само онда ако би се појавила као врхунац моје слободе. Ту слободу сматрао сам за највећи дар. Размишљао сам да ако постоји Бог, Он ми је ту слободу дао не зато да бих пребивао у илузији, наслађујући се пролазним земаљским животом, нити зато да бих изгубио главу због некаквих својих способности или успеха, него зато да бих спознао истину, и у самом срцу те истине срео Њега.
У цркви сам видео силу скривену у покајању грешника. И милост Божију. Хтео сам да се научим од јеванђелског разбојника, од блуднице која је излила миро, од цариника, од блудног сина, од Петра – не у тренутку његовог исповедања, него у тренутку његове покајне скрушености, кад плакаше горко (Мт. 26, 75). Од Марте, која се бринула и узнемирила за много, и од Томе који је хтео лично да додирне ране Христове. Сви су они дирнули моју душу више него оци цркве. Сузе покајника гануле би ме много више но мисли богослова!
Димос: “Рекао сам Вам да не желим да живим, а Ви сте ми рекли да дајем свој живот сваког тренутка. Шта то значи? Како да оживим своје тренутке у овом животу? Око себе видим неправду, болести, насиље, сада незапосленост, један свет у стању лудила.”
Одговор: “Проблем је што гледаш око себе, а не у себе. Криви су други, услови живота, политичари, свет, а не ми. Један руски светитељ, Свети Серафим Саровски каже: „Смири се и сви ће се око тебе смирити“. Овде је решење. Зато сам ти рекао да даш живот у сваком тренутку. Свет се сам не може променити, нити га ти можеш променити. Међутим, себе можеш.”
митрополит Месогејски Николај (Хаџиниколау)
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
