Била је лепа, чедна и вредна,
што најлепше хаљине тада скроји
ал' душа је њена чезнула само
за Истином вечном, за Господом својим.
Апостол Павле са Луком и Силом
Јеванђеље свето предаше њима,
девица часна иступи смело
Европљанка прва, крштење сад прима!
„О радости моја!“ - ускликну она.
И родитељи њени пођоше за њом.
Сила Духа Светог и на њих се изли
рађаху се верни-сваким новим даном.
Ал' незнабожна руља почиње да бесни
не могоше поднети благослов Небеса.
Утамниче Павла, Силу и Луку
шибаше их мучише, задаваше муку.
Но Божијим чудом, ослобођени беху
и стигоше потом у дом светитељке,
сабраше верне, поучише многе
како да живе, Богу да се моле.
Ниче тад прва заједница верних,
претеча Цркве на тлу Европе,
апостоли потом пођоше у Солун
у Филипима оставише плодове добре.
А Лидија света у мисију крену,
Реч Божију она проповеда храбро.
Расла је Црква, трудом њеним
многе је душе спасила "Тамног".
Господ јој дарова да дуго поживи
и мирну старост да дочека свету,
са Павлом, Луком, Силом и сада
моли се за нас у овом палом свету.