Живот у манастиру Хиландару (1983. годинa)
Први снимак монашког живота, забележен камером, током идиоритмије (особеножића) у светогорском манастиру Хиландару. Идиоритимија је начин монашког живота где монаси имају сопствену својину и старају се сами ο себи, заједничка трпеза је била једино током панигира (манстирских слава). На општежиће (киновију) манастир Хиландар прешао је на празник Покрова Пресвете Богородице 1990. године. Општежиће је антоним особеножића и представља начин монашког живота који је сабрао монахе у једно здање на заједнички живот, у киновију (грч: κοινόβιον или конвикт), тј. кућу за заједнички живот, а то је већ био манастир (грч: μοναστήριον, кућа усамљеника, кућа монаха). На тај начин је Св. Пахомије Велики постао отац манастирског монаштва; он први ствара општежиће (или киновију) и даје монашком животу канонски облик. Свих двадесет светогорских монаха су општежитељни.
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!
Уколико желите да подржите мисионарски рад Живих Речи, то можете учинити на линку ОВДЕ
Хвала Вам!