АКАТИСТ светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ

Кондак 1.

Теби, храброј невести Христовој, која си изабрана да неизрециву славу Божију објавиш својим величанственим страдањем, усрдну молитву узносимо и зовемо те да погледаш и на нас недостојне, и да нам помогнеш да се од греха очистимо, да душе врлинама обложимо и у Царство Небеско уђемо, како би могли да ти кличемо:

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Икос 1.

Ти не беше рођена као Хришћанка, али када си чула тихи глас Господа Исуса Христа, твоје срце се разгоре неизмерном Божанском љубављу, и ти си, света великомученице Марина, све своје биће Њему предала. Страдања која си поднела, не одрекавши Га се пред мучитељима, задивила су и Анђеле, и не могу људским речима да се искажу. А ти си све муке неустрашиво издржала и удостојила се да примиш величанствени венац славе Небеске. Зато те ми, удивљени твојом неисказаном храброшћу, од свег срца овако величамо:

Радуј се, јер си огањ Христове љубави у свом срцу запалила!

Радуј се, јер си младост своју Христу Богу предала!

Радуј се, јер си се мучеништвом за сву вечност прославила!

Радуј се, јер си светли храм Духа Светога постала!

Радуј се, јер си се чистотом душе Анђелима уподобила!

Радуј се, јер си неувенљиви венац мучеништва од Господа Христа задобила!

Радуј се, јер си Цркву Божију величанствено мучеништвом украсила!

Радуј се, огњу Христове неугасиве љубави!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 2.

Твоји родитељи, света Марина, беху високородни и узвишени славом овога света, али су били помрачени многобожачким веровањем и нису знали за истинитог Бога. Зато ти ниси као остала хришћанска деца слушала умилне речи о Ономе Који највише воли децу, о Господу Исусу Христу, и теби крај колевке није имао ко да пева анђелску песму: Алилуја!

Икос 2.

А би нешто и горе од тога, света Марина, јер твој отац Едесије беше идолски жрец у Антиохији. Али пошто ти остаде без мајке као дете, он те предаде једној дојиљи на село, и која иако не беше Хришћанка, ипак је у твоју нежну душу улила доброту и љубав, тако да ти израсте лепа телом, али још више душом, чекајући женика коме ћеш поклонити своје срце. Зато ти кличемо овако:

Радуј се, јер те је Бог избавио из таме многобожачке!

Радуј се, јер си приљежно васпитана у доброти и љубави!

Радуј се, јер кроз тебе Господ Христос пројави Своју бескрајну славу!

Радуј се, светла и чедна девице Христова!

Радуј се, нежни цвете Раја Христовог!

Радуј се, Анђеле у људском телу!

Радуј се, Христова светла голубице!

Радуј се, огњена птицо Небеска!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 3.

У то време се подиже страшно гоњење на благоверне Хришћане, који се кријаху од мучитеља по пустињама, горама и пећинама, а неки и по селима. Имајући велику рервност за Господа Христа, они су и даље поучавали неверне о светој Вери Хришћанској, појући радосно: Алилуја!

Икос 3.

И тада, по премудром промислу Божијем, и до тебе, дванаестогодишње девојчице, света Марина, дође глас о Цару Небеском, Господу Исусу Христу, Који је дошао у свет, и кроз Пресвету Богородицу постао Човек, не престајући да буде Бог, да би спасао од вечне греховне смрти све оне који са љубављу пођу за Њим, испуњавајући Еванђеље Његово. И као небеска муња, у твом срцу бљесну неописана љубав према том Царевићу, да ти свим бићем пожеле да будеш само Његова невеста. Због те љубави према Сину Божијем, и ми те с љубављу овако величамо:

Радуј се, јер те је Господ Христос љубављу Небеском у срце ранио!

Радуј се, јер си Га жарко заволела!

Радуј се, јер ти је Тајна Неба откривена!

Радуј се, јер си чувши за Господа Христа све земаљско одбацила!

Радуј се, јер си благодаћу испунила срце своје!

Радуј се, јер си постала слушкиња Господња!

Радуј се, јер си Вечни Живот задобила!

Радуј се, јер твоје житије умиљењем надахњује Хришћане кроз векове!

Радуј се, огњена Христова девственице!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 4.

И та Небеска љубав, љубав Божија, љубав неисказана, тако силно затрепери тобом, невесто Христова, Марина свеславна, да ти ништа друго не размишљаше, нити говораше, него само о Богочовеку, Господу Исусу Христу, Чије си Еванђеље срцем и душом заволела, и Коме си радосно појала: Алилуја!

Икос 4.

И мада још ниси била крштена, јер не беше свештеника да те крсти, ти си, света Марина, храбро и без стида почела пред свима да исповедаш Веру Хришћанску. Слушајући да су многи мученици примили свето крштење кроз своју проливену крв, ти си пожелела, да као и они, пролијеш своју крв за Господа, и будеш убројана у мученице Његове. Удивљени твојом пламеном вером, ми ти кличемо:

Радуј се, јер ти је Господ Христос био почетак и крај!

Радуј се, јер си Еванђеље Његово свим срцем заволела!

Радуј се, јер си и живот била спремна да положиш за свога Господа!

Радуј се, огњени сасуде девствености и чистоте!

Радуј се, јер твоје иконе украшавају храмове Божје!

Радуј се, јер си од Бога изабрана за величанствени подвиг мучеништва!

Радуј се, јер си безброј Небеских дарова примила!

Радуј се јер си без страха исповедала Господа Христа!

Радуј се, огњена зрако Божанског огња!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 5.

На крају и твој отац, жрец многобожачки, дознаде да слободно исповедаш Веру Хришћанску, и да презиреш његове богове, па те тако силно омрзну, да те и није више сматрао за своју ћерку. А ти, голубице светла, Марина света, сва окренута Богу, непрестано појаше: Алилуја!

Икос 5.

Када ти би петнаест година, света Марина, ти изађе у поље да видиш стадо свога оца, и тада те срете епарх Олимврије, љути мучитељ Хришћана. Видећи те тако лепу и чедну, он се толико занесе, да помисли да те узме за жену, па стаде да те испитује којег си рода, нудећи ти све сласти земаљске, али ти то све сматраше за ништа, не желећи ни да чујеш за његове понуде. Величајући твоју љубав према Небеском, ми величамо и тебе овако:

Радуј се, јер си због Господа Христа и родитељску љубав презрела!

Радуј се, јер си се гнушала лажних богова свога оца!

Радуј се, јер иако беше нежна као срна, ниси се уплашила мучитеља!

Радуј се, јер те ништа није могло одвојити од љубави Христове!

Радуј се, јер си се уподобила мудрим девојкама!

Радуј се, јер си светлошћу Божијом испуњена!

Радуј се, јер си неизмерно волела Онога Који воли цео свет!

Радуј се, јер си се Господу Христу свим бићем предала!

Радуј се, огњена Небеска заштитнице Хришћана!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 6.

Тада ти, целомудрена девице Марина, храбро пред епархом исповеди да си Хришћанка, и да си већ обручена другом Женику, Господу Исусу Христу, Који ти је обећао небројено лепша блага, која никада пропасти неће, и да те у Његовим брачним ложницама чека таква сладост и лепота, која се не може упоредити са свим лепотама овога света, па умилно запева: Алилуја!

Икос 6.

Чувши да си Хришћанка, епарх одмах нареди војницима да те воде у град, али да се односе према теби са чашћу, света Марина, јер си га задивила својом лепотом и мудрошћу, па је мислио да ће те, претећи ти мукама, лако заплашити, и узети себи за жену. А ти, чедна слушкињо Господња, мољаше Бога у себи да ти да снаге да све претње и предстојеће муке храбро издржиш, како би примила неувенљиви венац мучеништва. Зато ти овакве песме узносимо:

Радуј се, јер си умом била у Вишњем свету!

Радуј се, јер си као робиња Христова окове радосно примила!

Радуј се јер си победоносно ишла ка своме страдању!

Радуј се, јер си жртву непорочну Господу Христу принела!

Радуј се, светла грлице Небеска!

Радуј се, славна девице Христова!

Радуј се, чисти изворе бестрашћа!

Радуј се, невино јагње Господње!

Радуј се, огњу који сажиже демоне!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 7.

Дошавши у град, сурови епарх најпре принесе жртву својим поганим боговима, па похвата још многе Хришћане и баци их заједно са тобом у тамницу, света великомученице Марина. А ви, пламеном љубављу благодаристе Богу, Који вас је избавио из многобожачке таме и довео пред врата мучеништва, радосно појући до зоре: Алилуја!

Икос 7.

Следећег дана епарх устроји свечано суђење пред народом и најпре нареди да доведу тебе, света великомученице Марина, јер откако те виде, беше страсно обузет твојом лепотом и мудрошћу. И онда те стаде наговарати да се одрекнеш Господа Христа и принесеш жртву његовим боговима, јер ће му бити веома жао да мучењем упропасти твоје младо тело. А ти, девице Христова, храбро стајаше пред њим, молећи Господа да ти помогне у ономе што те чека. Зато ти кличемо овако:

Радуј се, јер си неустрашиво стала на судилиште пред мучитеља!

Радуј се, јер си храброшћу посрамила ђавола!

Радуј се, јер си се подвигом уподобила Господу Христу!

Радуј се, јер си желела само Рајске красоте!

Радуј се јер си украшена многим врлинама!

Радуј се, јер си Богоблажена невесто Господња!

Радуј се, свеславна мученице Христова!

Радуј се, јер и неправославнима чудесно помажеш!

Радуј се, огњена молитвенице за грехе наше!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 8.

Тада ти, света Марина, гласно, да сав народ чује, поче да говориш епарху: „Ја сам се научила исповедати Небеског Оца и Јединородног Сина Његовог и Пресветог Духа, Јединог Истинитог и Живог Бога, и Њему се клањати и приносити жртву хвале, а твојим боговима, злим дусима, никада нећу принети жртву, нити им се поклонити“ – па гласно ускликну: Алилуја!

Икос 8.

Епарх поново покуша да те претњама одврати од Господа Христа, али како ти остаде непоколебљива у својој одлуци, испуни се јарошћу, па нареди да те скину голу и бију прућем. И ти би дуго мучена, о великострадалнице Марина, да су потоци крви истицали из твога тела. Неки од народа те наговараше да принесеш жртву идолима, да би сачувала своју младост, а многи плакаше за тобом, а ти си се тихо молила Богу Који ти је давао благодатну снагу да издржиш оно што је обичном човеку неиздрживо. Зато ти благодаримо овако:

Радуј се, јер си се из љубави жртвовала за Господа Христа!

Радуј се, јер се ниси поклонила многобожачким идолима!

Радуј се, јер си се једино Господу Христу клањала!

Радуј се, јер тело твоје прими тешке ране за Господа Христа!

Радуј се, јер си се уподобила највећим мученицима Његовим!

Радуј се, јер си идолску обману разобличила!

Радуј се, јер си се мученичком крвљу као хаљином обукла!

Радуј се, јер си за Христа умрла, да би с Њим вечно живела!

Радуј се, огњезрачни храме Духа Светога!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 9.

Када слуге на трен прекинуше са мучењем, епарх ти рече: „Ово је почетак твога страдања, Марина, и ако останеш упорна у непокорности, доживећеш још веће муке“. А ти му, великомученице Христова, храбро одговори: „Чини што год хоћеш. Ја не обраћам пажњу на муке и мени помаже Господ Исус Христос, јер је једино Он Бог, и само Њему треба узносити хвалу и појати: Алилуја!

Икос 9.

Има ли на свету беседника који би умео да искаже твоје свето страдање, о великомученице Марина, јер као и твога Господа некада за Крст, и тебе тада приковаше клинцима за мучилишну даску, и гвозденим трозупцима почеше да кидају твоје пречисто девојачко тело, са кога отпадаше комади меса. Тада ти мучитељ поново рече да принесеш жртву његовим боговима а ти му храбро одговори: „Ако поштедим своје тело, како ће се онда душа моја овенчати славом у Царству Небеском“. Стојећи неми пред твојим неисказаним страдањем, чујемо како Анђели уместо нас тихо поју: Алилуја!

Радуј се, јер се ни у највећим мукама ниси одрекла Господа Христа!

Радуј се, јер мучитељи као најљуће звери кидаше твоје тело!

Радуј се, јер си храбро издржала мужествени подвиг!

Радуј се јер се тобом хвали сабор девственица!

Радуј се, јер си својом крвљу Небеске одежде истакла!

Радуј се, јер си страдањем обложила своју душу!

Радуј се, јер си славом неизрецивом узвишена!

Радуј се, дјево, Небеском добротом испуњена!

Радуј се, огњена заштито од злих духова!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 10.

Једва живу, затворише те у дубоку и мрачну тамницу, где бацају осуђенике на смрт, и ти, о света великомученице Марина, из дубине срца завапи ка Господу: „Вишњи Боже, Теби са страхом све Силе Небесне предстоје, погледај и на мене смирену, непотребну и недостојну слушкињу Твоју, и дај ми снаге да савладам непријатеље моје, и да се у мени прослави Свето Име Твоје, јер само Теби доликује да се поје анђелска песма: Алилуја!

Икос 10.

Када наступи ноћ, сва тамница се затресе, и у некој тамној светлости појави се ђаво у виду огромне страшне змије. Ужасно шиштећи она се окоми на тебе и као да те својим огромним чељустима прогута, а ти, о великомученице Марина, савладавши страх, осени се крсним знаком и змија се распаде, тада се отвори кров тамнице и обасја те неописана Небеска светлост, и ти угледа велики Крст и на њему белу голубицу која ти рече: „Радуј се, Марина, јер си победила врага и дошао је дан твоје радости да се уселиш у Небеске дворе Христове“. И чудесном силом Божјом ти за трен постаде исцељена и здрава као и пре мучења. А ми, задивљени твојим подвигом, овако те песмама величамо:

Радуј се, јер си страшног демона крсним знаком одагнала!

Радуј се, јер је неприступна светлост просветлила твоју душу!

Радуј се, јер ти је Господ чудесно све тешке ране исцелио!

Радуј се, јер се тада испуни неописаном радошћу!

Радуј се, јер си потоке крви за Господа Христа пролила!

Радуј се, јер си њима демонске замке уништила!

Радуј се, јер си се крвљу за Господа Христа увенчала!

Радуј се, јер си благодаћу и врлинама била испуњена!

Радуј се, огњена исповеднице Господа Христа!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 11.

Другог дана те изведоше поново на судилиште, и када те угледа исцељену, о света Марина, епарх се страшно зачуди, па будући да беше помраченог ума, рече како су се његови богови смиловали на тебе, исцеливши те, и како и ти треба да будеш многобожачки жрец као и твој отац. А ти му, светла голубице Христова, рече да је безуман, јер је једино Свемоћни Лекар, Господ Христос, имао силу да те чудесно исцели, иако беше сва у ранама, па радосно запева: Алилуја!

Икос 11.

Окорели епарх нареди да те поново муче, света Марина, па те слуге његове палише огњем по грудима и бедрима, да ти тело постаде црно као угаљ. Тада ти повика: „Господе, удостојио си ме да прођем кроз огањ, удостој ме и да прођем кроз воду светог крштења“. Побеснели мучитељи те тако изгорелу бацише у велико буре да те удаве. Али тада се затресе земља и конопци којим беше везана се разрешише, а слуге од страха побегоше, и опет над тобом синуше зраци неисказане Небеске светлости. Саосећајући се са тобом у страдању, ми ти појемо:

Радуј се, непобедива великомученице Христова!

Радуј се, јер чудесним исцељењем избезуми мучитеља!

Радуј се, јер се огња ниси уплашила!

Радуј се, јер си Божијом силом у мучеништву крепљена!

Радуј се, дивна дјево међу мученицама!

Радуј се, јер си демоне учинила својим слугама!

Радуј се, јер си за мало временог мучења вечна блага наследила!

Радуј се, јер си мученички сабор благољепно украсила!

Радуј се, огњена зрако љубави Божије!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 12.

Тада се опет појави она светла голубица носећи златан венац у кљуну, и над тобом сину огњени стуб, света Марина, на чијем врху беше предиван Крст, и сви чуше глас: „Мир теби, Невесто Христова Марина! Сада ћеш примити венац Небески од твога Господа“. И ти опет, чудом Божијим, изађе из воде потпуно здрава. Видећи то, многи и многи повероваше у Господа Христа, па их мучитељи одмах посекоше, и они душама отидоше у Царство Небеско, појући: Алилуја!

Икос 12.

Избезумљени епарх видећи да ти не може ништа, нареди да ти мачем одсеку главу. Пошавши на место погубљења, ти позва присутни народ да позна Јединог Истинитог Бога, Господа Исуса Христа, и да одбаци веровање у мртве идоле. Тада се поново затресе земља, и јави ти се Сам Господ, великомученице Марина, а ти се испуни неисказане радости, говорећи џелату да брзо изврши што му је наређено. И када те мучитељи посекоше, Твој вољени Женик, Господ Исус Христос, узе твоју свету душу, и однесе је у светла Небеска насеља, да се вечно радујеш у њима. А нас свегрешне, твој свети и светли подвиг надахњује да те овако величамо:

Радуј се, јер ти се Господ Христос пред смрт величанствено јавио!

Радуј се, јер је душу твоју на Своје руке радосно примио!

Радуј се, јер си златан венац мучеништва на своју главу примила!

Радуј се, јер си својим подвигом подстакла многе да исповеде име Христово!

Радуј се, јер си се у Небеске обитељи уселила!

Радуј се, јер твоје свете мошти реке исцељења точе!

Радуј се, јер имаш силу да изгониш демоне из поседнутих људи!

Радуј се, украсу Цркве Христове!

Радуј се, огњена осветнице хулитеља светиње!

Радуј се, света великомученице Марина, разгори и наша срца огњем Божанске љубави!

Кондак 13.

О, света Марина, величанствена страдалнице Христова, принеси ову молитву твоме и нашем Господу, просећи од њега свеблаге милости и за нас убоге и јадне, и замоли Га да нам све грехе опрости, душу очисти и приведе бестрасном животу, како би до краја земног живота, и кроз сву вечност, радосно појали: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

МОЛИТВА светој великомученици МАРИНИ – ОГЊЕНОЈ МАРИЈИ

О, света великомученице Марина, ти си била живи огањ вере у Господа Исуса Христа, и због те вере си радосно и без страха пострадала, и удостојила се да добијеш венац мучеништва од Самога Господа. Твојим светим подвигом ти си за сва времена показала да се могу победити наши највећи непријатељи спасења – тело и ђаво. Зато ти је Господ подарио велику благодатну моћ да нам помажеш у многим невољама, а посебно у борби са злим демонским силама.

Због тога, ми свегрешни и немоћни, приступамо ти, света великомученице Марина, и просимо твоју благодатну помоћ. Помози нам да и ми победимо наше тело, које нас на безброј начина вара, и коме у сваком захтеву попуштамо, грешећи непрестано. Својим молитвама Господу, учини да устанемо из блата у којем се ваљамо и да се очистимо од свих телесних нечистота кроз дубоко и искрено покајање, како би могли да поставимо добар почетак на путу спасења.

Али те још више молимо да нам помогнеш у овој тешкој и крвавој невидљивој борби коју водимо са духовима злобе, и који су нас преварили и увукли у многе грехе, а да ми тога често нисмо ни свесни. Зато својим светим молитвама са Небеских висина одагнај све демоне који плету замке око нас и одводе са пута спасења. Они су својом злобом и лукавошћу у нама посејали и гордост, и себичност, и мржњу, и завист, и злобу, и властољубље, и сластољубље, и среброљубље, и све друге страсти, које су се у нама одомаћиле, и постале као нека наша друга природа. Зато својом огњеном молитвом, света великомученице Марина, одагнај све те бесове који су се устремили на нас, и помози да и ми устанемо против њих једним новим животом, кроз Цркву Христову, кроз покајање, кроз врлински и непорочан живот. Помози да се и у нама распали неугасиви огањ љубави Божје, којим си ти тако силно горела, па да са трепетом будимо над сваким својим делом и мишљу, и да душу оградимо непрестаном молитвом и Богомислијем. Тада ће демони бежати од нас са страхом и неће моћи много да нам нашкоде. Нека би, твојим светим молитвама, тако проживели до краја земног живота, стално стремећи ка Вишњем свету.

А када једном са душама пређемо у царство духова, помози да слободно прођемо крај злих војски сатанских, и да се удостојимо да са радошћу уђемо у светлост Царства Небеског, где све војске Анђела, и свих Светих, међу којима и ти лучезарно светлиш, света великомученице Марина, непрестано славе Пресвету и Животворну Тројицу, Оца и Сина и Светога Духа, и сада и увек и у векове векова. Амин.