Беседа светог Јефрема сиријског о прекрасном Јосифу (одломак)

Мај 3, 2024 - 02:22

0 46

Беседа светог Јефрема сиријског о прекрасном Јосифу (одломак)

Боже Авраамов, Боже Исааков, Боже Јаковљев, Боже благословени, који си изабрао свету породицу слуга Твојих који су Те заволели, као благи, даруј да се потоци благодати у великом обиљу излију на мене, како бих могао да изразим светлу и величанствену слику – прекрасног Јосифа, који је увек био часни ослонац најдубље старости патријарха Јакова! Јер сам тај дечак Јосиф, од малих ногу, био је слика два доласка Христова: првог, који се догодио од Дјеве Марије, и другог, који ће све довести у трепет. Зато, вољени Христови љубимци, почнимо сада силно да се радујемо душом, како би нерасејано слушали и созерцавали о тим делима најдостојанственијег детета. А ја, браћо моја, називам га не само најдостојанственијим него и прекрасним младићем, извором целомудрености, савршеним победником, који је дивно поразио непријатеље. По томе је он, нарочито, постао образац будућег доласка Господњег. Зато нека свако од вас ослободи своју душу од сваке земаљске бриге, и нека са љубављу прими песме које се певају; зато што су оне духовне и веселе душу.

Као што је Господ из Очевих недара послан нама, како би спасао све нас; тако је и дечак Јосиф био послан из Јаковљевог окриља својој браћи. И као што су немилосрдна Јосифова браћа, видевши Јосифа који се приближава, почела да смишљају лукавство против њега, док им је он доносио поздрав од оца; тако су увек љутити Јудеји, видећи Спаситеља, говорили: „Заиста, Овај је наследник, убијмо Њега, и све ће бити наше“ (Мк 12,7). Јосифова браћа су говорила: „Предајмо га смрти, и избавићемо се од његовог сновиђења“: на исти такав начин су говорили и Јудеји: „Дођите, убићемо га и присвојићемо Његово имање“ (Мт 21,38). Јосифова браћа, у тренутку кад су јели за трпезом, предали су брата, заклавши га у својој самовољи: исто тако су и мрски Јудеји, једући пасху, заклали Спаситеља. Долазак Јосифа у Египат означава силазак нашег Спаситеља на земљу. Као што је Јосиф на двору погазио сву греховну силу, задобијајући светли венац за победу над својом господарицом Египћанком – тако је и Господ наш, Спаситељ душа наших, сишавши у ад, тамо, десницом Својом расуо све моћи најнесноснијег и непобедивог мучитеља. Јосиф, када је победио грех, био је затворен у тамницу, док није дошло време да прими венац: тако и Господ наш, како би узео на Себе сав грех света, бива положен у гроб. Јосиф је провео у тамници двогодишњи период, живећи тамо у великој сигурности; и Господ наш је три дана пребивао у аду, где, по сили коју има, није претрпео труљење. Јосифа благонаклоно изводе из тамнице, због фараоновог сна, и као истински образац Христа, он без напора тумачи значење снова и предвиђа изобиље у будућности; а Господ наш Исус Христос, пробудивши се из мртвих Својом сопственом силом, опленио је ад, и као дар Оцу Своме дарује наше избављење, проповеда васкрсење и вечни живот. Јосиф се возио на колима фараона, када је добио власт над читавим Египтом; и Господ наш, Цар пре свих векова, узнео се на небеса на муњевитом облаку, и са славом сео са десне стране Оца, изнад херувима, као јединородни Син. Када је Јосиф царевао у Египту, добивши власт над својим непријатељима, његова браћа добровољно прилазе престолу онога, кога су осудили на смрт, прилазе како би се са страхом и трепетом поклонили ономе кога су продали на смрт, и у страху се поклањају Јосифу, кога нису желели као цара над собом; Јосиф, препознавши своју браћу, једном својом речју је показао убицу; а они пак, препознавши њега, стајали су избезумљени, са великим стидом, не усуђујући се да говоре, и немајући апсолутно ништа као своје оправдање, потпуно су сагледали свој грех, који су извршили онда када су га продали; онај кога су они замишљали како трули у аду, изненада се показао као онај који царује над њима. Тако, и у тај страшни дан, када Господ дође на ваздушним облацима, седећи на престолу Царства Свога, сви непријатељи Његови, који нису желели да Он царује над њима, биће приведени престолу Његовом, свезани страшним анђелима. Јер безакони Јудеји су мислили тада да ће ако буде распет умрети као човек; ти несрећници нису веровали да је Он Бог, који је дошао ради спасења – да спасе душе наше. Као што је Јосиф слободно рекао својој браћи, када су му пришли са страхом и трепетом: „Ја, Јосиф, кога сте дали у ропство, сада царујем над вама, који то нисте желели.“ Тако је и Господ, у виду муње, показао крст на ком је распет, и они су препознали крст и Сина Божијег, ког су распели. Видите ли, како је Јосиф у потпуности био истинска слика Сина Божијег – свог Владике?

(манастир Брњак)