Деца размишљају: Какав треба да буде прави хришћанин?

Какав је прави хришћанин? Шта верујућа деца и тинејџери мисле о томе? Одлучили смо да не нагађамо, већ да их директно питамо о томе, након чега смо одговоре показали јереју Димитрију Паламарчуку, настојатељу храма Светог Николе и замолили га да одговори и на ово питање.

Јарослав, 13 година:

Сматрам да хришћанин треба да буде поштен, да верује у Бога, да већину времена проводи у молитви и да се труди да свој живот што више повеже са Богом.

Татјана, 16 година:

Прави хришћанин мора истински да воли своју веру.

Семјон, 11 година:

Хришћанин мора познавати своју веру и тежити Богу. Мора се молити и јачати своју веру.

Вика, 11 година:

Хришћанин треба да буде љубазан, саосећајан и да помаже свима.

Максим, 14 година

Верујем да прави хришћанин треба тачно да зна шта је спреман да учини зарад своје вере.

Варја, 6 година:

Хришћанин треба да буде љубазан, добар, брижан. Мора да брине о својим пријатељима и породици. Такође треба да чини добра дела, да се моли и да се причешћује.

Егор, 15 година:

Мишљења сам да је прави хришћанин човек који се у различитим областима свог живота труди да буде ближи Цркви, труди се да јој на неки начин помогне – ради у њој или је финансијски подржава. Често се моли, присуствује богослужењима, причешћује се.

Жења, 9 година:

Мислим да прави хришћанин треба да буде љубазан, веран, вредан и да воли Бога. Често се моли и воли да помаже људима. Помаже чак и када је у журби да ради друге ствари.

Ксениа, 17 година:

Прави хришћанин треба да буде једноставан, да води рачуна о свом животу и само о себи. Радите све из срца, а не такмичите се. Уосталом, боље је једном учинити добро дело, али чистог срца и из душе, него десет пута без иницијативе и невољно.

Варја, 8 година:

Православни хришћанин треба да буде љубазан, брижан и да помаже другима. Не треба бити груб и гунђати због ситница.

Маша, 14 година:

Бити хришћанин у савременом свету значи несебично чинити добра дела, а не чинити зло, као што је речено у Псалтиру: „Уклони се од зла и чини добро; тражите мир и идите за њим“ (Пс. 33:15).

Јереј Димитриј Паламарчук, настојатељ Никољског храма:

Сви одговори су ми се заиста свидели. Било је веома искрено и од срца. Поред молитве, одласка у цркву и осталог, за хришћанина је изузетно важно да буде искрен. Заиста бих волео да наши млади хришћани задрже своју садашњу искреност и да не почну да лажу сами себе како буду старији.

Какав, по мом мишљењу, треба да буде прави хришћанин? Пре свега, то је особа која воли. Он уме да се диви свету око себе и да га изненади. Ово је човек са живахним горућим очима. Приметио сам да код људи, који умеју да воле и да се изненаде, очи се не замраче са годинама, већ сијају неком неземаљском, лепом светлошћу.

Господ нам у Јеванђељу говори какав треба да буде прави хришћанин, па чак и како треба да изгледа: „Кад постите, не будите тужни као лицемери, јер се мрко облаче да би људима изгледали као посте. Заиста вам кажем да већ примају своју награду. А ти, кад постиш, помажи главу своју и умиј лице своје, да се не би показао људима као што постиш, него Оцу свом који је у тајности; и Отац ваш, који види у тајности, узвратиће вам јавно“ (Матеј 6:16-18). Морамо бити радосни, ентузијастични, искрени. Морамо живети. Може изгледати као нека врста парадокса, али верујем да је прави хришћанин онај који "живи" свој живот. Он живи са Христом, и стога не може а да се не радује и не воли.

Хришћанин понекад мора да буде чврст. И сам сам прилично либералан свештеник и благ човек, али верујем да постоје суштинска питања у којима се не може бити либералан.

Хришћанин не треба да буде лицемеран. Заиста не волим када наиђем на овај особину код људи. Дешава се да се негде појавим у обичној одећи, па почну да ме грде или опомињу, али чим схвате да сам свештеник, одмах им је осмех на лицу, ласкање и разметљива срдачност.

Плаше ме верници који се труде да говоре, не о ономе што је лепо у нашој вери, већ о ономе што је забрањено. Многи себе називају хришћанима, а не читају Нови завет. Обично ови људи иду у цркву из деценије у деценију, али не знају шта је Христос рекао – док савршено добро знају шта је рекао овај или онај старац, а шта је забранио. Они себе сматрају хришћанима високог нивоа, али у стварности немају дух Христов у себи. Најтужније је што су и њихова деца научена да -„не смеш се зезати крај храма, јер ће те Бог казнити“. Ово је веома тужно.

Научимо од наше деце да волимо Христа, да му верујемо и да Га пустимо у своје животе. Угледајмо се на њих јер су они понекад много озбиљнији и марљивији према хришћанском животу од нас одраслих. Свима нам је заиста потребан Христос, само треба да Га позовемо. Мало говоримо о Њему, мало комуницирамо с Њим. Хајде да покушамо да ово исправимо - и нека нам у томе помогне мудрост наше деце.

приредила: Ј.Г.

gorlovka--eparhia-com-ua