Ајде, ћути, бар ти се свекрва не меша у брак, шта би да се меша.
Ајде, ћути, шта би да те муж туче, да је алкохоличар, будала, коцкар, мани се лептира у стомаку.
Ајде, ћути, какво је време дошло чувај тај посао па нек’ је најгори.
Ајде, ћути, нек игра игрице по цео дан, бар није у лошем друштву.
Ајде, ћути, шта фали што те боли душа, боље душа него да имаш озбиљну болест.
И буди тужан и огорчен и незадовољан, бесан, болестан, уморан, безвољан са ућутаном кнедлом у грлу, јер одлучио си да поредиш свој живот са „горим", да се уљуљкаваш јер може бити горе. (да буде горе)
А боље може да буде само када не ћутиш своју бол јер има већих боли од твоје.
Вриснеш је лепо, порушиш три сува стабла, растераш птице и облаке, покренеш вулкане, изазовеш тектонске поремећаје ако треба, али не ћутиш и не трпиш нешто што те мучи само зато што може да буде горе.
Осетићеш да је боље онда када туђе животе престанеш да примећујеш јер толико ти је лепо у свом, да немаш кад.