Како је лако волети те када ми дајеш оно што желим

Како је лако волети те када ми дајеш оно што желим и како тешко подносим твоја „не“. Када  на све пристанеш и будеш мој продужетак, ја се осмехнем и кажем да те волим, али када одбијеш да играш моје нарцисоидне игре, ја вриштим да ме никада ниси волео. За многе од нас љубав значи да друга особа задовољава моје жеље, постаје продужетак мене самог.Мешамо љубав и корист, и то смо мање-више сви радимо ако ћемо да будемо искрени.

   Шта се дешава када овај концепт љубави пренесемо на наш однос са Богом? Да ли често покушавамо да искористимо Божју моћ? Ми „волимо“ Бога који нам повлађује и испуњава наше захтеве, Бога који на најбољи начин спроводи наше планове.Шта се дешава када овај Бог каже не нашим жељама? Када има другачије мишљење од наших планова?

     Лако је обожавати Бога када ствари иду добро у нашем животу.Када нам Он даје храну, пријатеље, породицу, здравље и срећне ситуације. Ипак, животне околности неће увек бити пријатне и шта тада да радимо?! Како реагујемо када се чини да је Бог удаљен милион миља? Да ли га и даље волимо или се наљутимо и оставимо Га?

    Обично напуштамо њега или њу који више не служи нашим нарцистичким потребама говорећи „ми нисмо пар“. Шта се крије иза овог "не поклапамо се?" Да ли је могуће да други више не задовољава оно што ми замишљамо? Шта смо заиста волели када смо се изјавили да смо лудо заљубљени.Шта је друга особа заиста или шта бисмо желели да буде?

     Шта волимо код Бога? Самог Бога или Његове дарове? Да ли тражимо Њега или Његову помоћ? Да ли уопште постоји  разлика у томе? Да, огромна. Када тражите само чуда, дарове или корист, онда сте у стварности неверник и атеиста. Оно што желиш није општење, познанство и однос са Христом, већ дарови, молбе, жеље.Све оно што ти треба да би се осећао добро и задовољно. Рећи ћеш ми „али зар Јеванђеље не каже тражи и даће ти се.Куцај и отвориће ти се?“. Очигледно, али све ово у контексту везе. Ако те волим и ако сам у твом наручју, примићу твоје пољупце, осетићу твоју топлину, сигурност и бригу. Волим те, желим да будем са тобом и  окусим плодове наше везе.

   Зато ће се Бог много пута сакрити од нас. Али он нас никада неће напустити, ни тренутак неће изостати из наших живота. Сакриће се, али неће нестати. Он ће увек бити ту за нас.

   Бог се труди да нас духовно одгаји и сазри, од беба да нас учини одраслима који ће знати да верују и воле и када све не буде како би они желели. Морамо научити да верујемо, препустимо се и сазремо у тишини. Велике љубави „ћуте“, осећају много више него што могу да кажу.

    Свака здрава веза има фазе блискости и фазе дистанце. Ту расту велике љубави.У одсуству другог осећамо важност његовог присуства. Биће потребно много пута да изгубимо и поново пронађемо оно што волимо да бисмо схватили да без тога не можемо живети.

отац Х. Пападопулос