Kолико често треба да будемо са Господом?

Ако заиста вјерујемо у оно што црква учи о светој евхаристији, онда можемо рећи да ово питање заправо гласи: колико често треба да будемо са Господом? Јер, укратко речено, евхаристија (причешће) значи бити са Господом.

У древној цркви редовно причешћивање било је норма. А редовно је напросто значило стално.

Сав поредак црквени, начин на који су се вршиле свете тајне, не само евхаристије већ нарочито крштења и миропомазања, говори о томе да бити хришћанин значи причешћивати се.

Бити хришћанин значи припадати, како апостол Петар каже, царском или светом свештенству које приноси жртве духовне, благопријатне Богу, кроз Исуса Христа (1 Пт 2.9; 5). Овај свештенички чин имају сви чланови цркве, сви крштени, а не само свештеници.

Што се односа поста и причешћа тиче, схватање да је пост услов за причешће напросто је погрешно.

Но, то не значи да пост нема везе са причешћем.

Ако већ говоримо у условним категоријама, прије би се могло рећи да је причешће услов за пост.

Причешће је то што даје смисао нашем посту – причешће се не може заслужити постом, али се постом може заблагодарити Богу за живот који нам је даровао.

А зашто онда пост уопште постоји када се можемо причешћивати без њега?

Зато што причешће није циљ коме је пост средство, него су и једно и друго средства хришћанског живота, која нам помажу да стигнемо до циља.

Оба ова средства су добра али нису услов једно другом.

А циљ – циљ је Царство небеско и сусрет с Богом лицем к лицу...

епископ Григорије

instagram.com