Шта нам поручује Лазар?

Одавно смо скоро сви обузети спектакуларностима, елитизмима и лаким садржајима који нас раслабљују до бесмисла и бесциља
Љубивоје Стојановић: Шта нам поручује Лазар?

Одавно смо скоро сви обузети спектакуларностима, елитизмима и лаким садржајима који нас раслабљују до бесмисла и бесциља. Свако се "чува" на свој начин, не знајући да на такав начин свако сам себе несвесно губи под теретом борбе за опстанак у којој учествује и не знајући шта му се догађа.

Појединци се труде да постану познати и популарни, јер то је некима једина мера успешности у сивилу јефтиног преживљавања. Они бесомучно сакупљају "бодове" и фанове умишљајући да се стварност мери бројем присталица, а не конкретним чињеницама. То је у неким случајевима и човеков однос са Богом довело у стање погађања, слично оном на пијаци са продавцима различитих артикала. Бог је тако сведен на наше потребе и укусе, не доживљавамо га као несазнајног али познатог. Ми њега меримо собом, а не себе Богом и то нас чини поданицима људи. Неки појединци понекад злоупотребе своју функцију или знање у намери да нас заведу за собом. Kрајње је време да се упитамо, ми који верујемо, да ли стварно тражимо Бога или се олако поводимо за људима који нам се намећу уместо Бога? Није ово позив на било какав бунт него је промишљање о стању у које смо скоро сви свесно доспели због тога што нисмо довољно промишљали животну стварност и околности у које доспевамо будући оптерећени пореклом и припадношћу. Дозволили смо да постанемо жртве сопствене непросвећености, јер прихватање да било кога боготворимо није ништа друго до непросвећеност и незнање.

Међутим, кроз историју постоје људи чијем смирењу и трпљењу није могуће одолети, они подстичу а не окупирају друге. Не стављају себе у први план, не боре се за своје место под сунцем себично и саможиво. Живе тихо, достојанствено и ненаметљиво, буде нас својом тишином и позивају да превазиђемо све своје сукобе и гужве у које упадамо под теретом животних неуспешности. Скоро сви на овакав начин приступамо личности блаженопочившег патријарха Павла, и то не због функције и звања већ због његове просветитељске личности. Хвала Богу, постоји још доста таквих људи који ће заувек остати у Божијем памћењу и својој тишини. Често их не препознају ни они из најнепосреднијег окружења јер у њима виде "неуспешне" људе који нису желели да се наметну другима.

Пример из града Сомбора који се тиче ангажовања неколицине добронамерних да скуће једног доброг суграђанина је вест која буди добре наде на нашим просторима. То нажалост није главна вест, а они су победници у сваком погледу. Те људе је покренуо на добродетељ један младић од 22 године по имену Лазар Р..... који се храбро носи са својим животом. Нема скоро ништа око себе, али има себе и све у себи. Глад, хладноћа и све што подразумева немаштина, њега нису оборили до нагона за отимањем туђег, очајања и хуле на Бога и људе. Он је храбар јер је разуман и добар, уме да контролише своје емоције. Не тражи ништа, а даје онолико колико може и има. Верује у Бога и воли људе чак и кад га омаловажавају и не разумеју. Kад га питају зашто се моли Богу и докле ће се молити јер му Бог не даје ни најобичније парче хлеба да преживи, он се не љути ни на кога. Смерно одговара:

Ја се молим Богу да ми да снаге да издржим, а не тражим му да ме нахрани...

Овако може да размишља само човек јаке вере који се не погађа са Богом и људима и не пореди се ни са другима у намери да покаже своју посебност. Kо успе да се изгради на овом примеру, препознаће колико је у њему себичности која га задржава на путу до Бога и другога човека. Лазар Сомборски је наш просветитељ који нам даје пример како је могуће превазићи сваку тескобу. Размислимо колико је мањих тескоба многе међу нама обесхрабрило до нељудских поступака којима смо увећали своје претходно безнађе.

Лазар ће бити онај исти и кад се усели у свој дом, то је сигурно, нама је потребно да из овог примера извучемо добру поуку која се може свести на кратак закључак: Треба увек бити изнад сваке невоље. Наш јунак Лазар трчи и по 80 километара дневно у намери да у свему препозна дубину и висину. Његово образовање је на ниском степену, али то се може надоместити и потребно је вишеструко ангажовање многих стваралачких субјеката. Али, његова душа је чиста јер је несебичан и просвећен, његова вера није ускогруда и није сведена на порекло и припадност. Многе нас и најмања невоља доводи до очајања и питања: Боже, где си? Покушајмо другачије! Поставимо питање сами себи: Човече где си? Тада ћемо боље разумети Лазара Сомборског и њему сличне. Дело његових доброчинитеља биће нам подстицајно, после почетног дивљења почећемо да се питамо шта можемо једни другима да помогнемо. Ако успемо у томе, видећемо да имамо доста добрих могућности да овај свет учинимо бољим него што јесте. Али, док свако жели све само за себе, остаје сурова борба за опстанак. Свако од нас, дакле, може у много чему да промени овај свет, само је потребно да сами себе и једни друге мењамо набоље ...

Проф. др Љубивоје Стојановић

novosti.rs