Тумачење псалама (54.)

(1) За крај, у песмама, поучан, Давидов
 
Прозревши духом шта ће јеврејски народ и сам Јуда учинити са Христом, пророк се испуњава тугом и недоумицом које се у овом псалму називају жалошћу. Прозирући такву безочност, не престаје да се смућује и да се двоуми. Моли Бога да Га саслуша и да обрати пажњу на његову молитву, да прихвати молитвену прозбу и да погледа на онога, који ту молитву упућује, те да га на тај начин удостоји да буде саслушан. Због тога и додаје: чуј ме и услшии ме.
(2) Чуј, Боже, молитву моју. Приноси различите прозбе и моли Га да их прихвати. Не презри, каже, мене који Те са сузама молим, него ме благонаклоно чуј и помози ми.
(3) Ожалостих се размишљањем мојим и смутих се, јер сам се испунио недоумицом, видевши како безаконито поступају са Спаситељем, што објашњава говорећи у наставку: (4) Од вике непријатеља и од тлачења грешника. Смисао ових речи је следећи: Обрати пажњу на то да се ожалостих, да се смутих и да се испуних тугом и, разумевши то, услиши ме.
Навалише на ме безакоња, јер све што се односи на Спаситеља примењује и на самога себе. Тако су поступили са мном услед злопамћења, рођеног из неразумног гнева. Непријатељство је продужени гнев. Из тог разлога постао сам бојажљив и пометен, као да ми већ прети смрт. На мене су се спустили такво неспокојство и страх да ми се чини да не видим ни зрак светлости и да обитавам у тами. Помишљао сам да је за мене најбоље да побегнем и молио сам се да добијем крила, како бих се преселио и на другом месту потражио спокојство.
(5) Срце се моје смути у мени, и страх смртни спопаде на ме. Ево, моје срце је узбуркало читаву моју утробу. Међутим, и смртни страх спопаде на ме. Овде говори или о спасоносној смрти, при помисли на коју се пророк, покренут људским помислима, испуњава страхом, или пак говори о смрти душа, које ће пропасти због тако безочних дела.
(6) Страх и трепет дошли су на пророка, који је видео да то Љубљени Божији трпи од безбожника. Покри га тама, јер је оно, што се дешавало Спаситељу, уистину достојно таме.
Након тога, као да је остављен усред зла и, не налазећи никакво уточиште где би се склонио од њега, жели да ишчезне у висину и да, поставши птица, лети по ваздуху.
(9) Чеках Бога, који ме спасава од малодушности и од буре. Буром назива жалост коју је у њему изазвало страдање.
(10) Јер видех безакоње и свађу у Граду. Показује и разлог због којег твори молитву.
(13) Јер ако би непријатељ ругао ми се, претрпео бих. То се сасвим правилно може применити на издајника.
(14) Него ти, човече истодушни, Господару мој и познаниче мој, односно, ти, којег сам ја поставио за господара, а то је управо Јуда.
(15) Који се заједно са мном наслађиваше јелима или, другачије речено, ти који си више пута био удостојен да са Мном будеш за истом трпезом. У дом Божији хођасмо једнодушно. Каже то стога, што је више пута заједно с њим улазио у храм.
(16) Нека дође смрт на њих, и нека сиђу у ад живи. Будући да нису хтели да прихвате Тебе – Живот, сустићи ће их таква смрт. Речено је: Нека сиђу у ад живи, јер су, знајући да је Он наследник, говорили: Ходите да га убијемо (Мт. 21; 38). Пророк је то знање (да је Он наследник) сматрао за живот.
(17) А ја к Богу завапих, и Господ услиша ме. Ја к Богу завапих. Зашто је вапио Богу ако не зато да избави његову душу од оних, који желе да је погубе? Због тога је и био услишан.
(18) Вечером и јутром и у подне казиваћу, тј. нећу престајати да обзнањујем да си ме Ти услишао и избавио моју душу.
(19) Јер их много беше против мене,јер су се многи сабрали против мене, намеравајући да уграбе моју душу.
(20) Јер нема у њих промене. Они ће бити уништени, јер ништа неће моћи да дају у замену за своју душу. Пошто су се једном одрекли часне крви Христове, примљене у замену за живот света,’Немају више ништа чиме би се искупили.
(21) Пружише руку своју на узвраћање. Бог је испружио Своју руку, дароватељку добара, да би и они постали причасници благослова. Међутим, они не само да је нису прихватили него и оскврнише завет, тј. завет еванђелски.
(22) Разделише се од гнева лица Његовог. Будући да су злочиначки поступили са Доброчинитељем, развејао их је по свим ветровима. И приближише се срца њихова. Поново говори о Јуди. Он је у срце положио мисао да изда Христа и, мада је изговарао благе и смирене речи, оне су биле преиспуњене злобом. Које су то речи, ако не оне које су изговорене у време издаје: Здраво, учитељу (Мт. 26; 49)!
(23) Пренеси на Господа бригу своју, и Он ће те прехранити. То је слично оном што је речено: Не брините се… шта ћете јести или шта ћете пити… или у шта heuie се оденути (Мт. 6; 25, 31). Неће дати довека посртања праведнику, тј. у свако време ће избавити праведника од непријатељске побуне.
(24) Ти ћеш их, Боже, низвести у јаму пропасти, тј. оне који су се побунили и предали Га на распеће. Јамом пропасти назива ад. Људи крвници и лукави неће саставити ни половину дана својих. Људима крвницима назива крвнике Животоначалника, који нису испунили време свог овоземаљског живота, пошто су били предати мачевима Римљана.